Zeljko Veljkovic WebLog

Bez namere da ulazim u priče čiji je kum/tast/zet nekad napravio gresku u planiranju razvoja rudarstva/metalurgije u Boru, moram da iznesem svoj stav o (ne)uspeloj privatizaciji RTB Bor. Znam da se većina vas neće složiti sa mnom, a moj stav je ovog puta najbliži stavu Demokratske stranke.
Odustajanje Cupruma bilo je očekivano za svakog ko je bar malo analizirao pozicije sa kojih je ta firma nastupala u kupovini RTB Bor. Ne, ne nameravm da se pravim pametan posle bitke, posebno ne zato što bitka ni izbliza nije na kraju. Dopada mi se ono što je Božidar Đelić rekao u Poligrafu B92, jer je i njemu u ovoj situaciji Cuprum ličio na žabu koja hoće da pojede vola.
Od početka ove priče krajnje je sumnjivo što su od učešća u postupku privatizacije odustali svi veliki svetski proizvođači bakra. Teško je verovati da su se oni uplašili sindikalnih vođa ili gneva radikalskih glasača. U svetu biznisa, važan je profit. A taj profit ugrožavaju razni rizici. Kada je rizik poslovanja prevelik, ozbiljni igrači odustaju. I nadam se da to svi shvataju. Ni jedna velika kompanija nije htela da uđe u privatizaciju za koju je urađena krajnje sumnjiva procena kapitala, pa još u zemlji u kojoj privatizaciju pokreće nelegitimna vlada, u trenutku kada se sa svih strana proglašavaju novi nacionalni interesi za čije se očuvanje koristi reč „borba“.
U takvu igru ušli su samo oni koji se bave mešetarenjem i koji su svoj profit spremni da ostvare u igri van svih pravila međunarodnog poslovanja.
Još uvek je nejasno ko stoji iza Cupruma, i potpuno je svejedno jesu li to srpski ili rumunski mešetari. Još uvek nije sasvim jasno i odustajanje i uloga drugoplasiranog ponuđača na tenderu u tom odustajanju, ali scenariji raspleta mogu biti jako zanimljivi.
Idealni scenario bilo bi ponavljanje postupka procene kapitala, odnosno celog procesa privatizacije, nakon izbora nove vlade u kojoj bi većinu činila Demokratska stranka. To bi, verujem, omogućilo da privatizacija bude izvršena tako da se kompaniji zaista obezbedi budućnost, a pomahnitali sindikalci tako bi bili pravedno marginalizovani.
Najgori scenario jeste da kompaniju kupi Zoran Drakulić i njegovi saučesnici u pljačkanju zemlje tokom devedesetih. Podsećam da se ime Zorana Drakulića pominje u gotovo svim kombinacijama iznošenja novca na Kipar, ali i trgovine proizvodima RTB Bor tokom sankcija. Postoje ozbiljne indicije da je taj čovek svoj novac stekao na prljav način, a poreklo njegovog bogatstva nikada nije ispitano. On već ima iskustvo u poslovanju sa RTB Bor, kroz nabavku koncentrata za TIR, sumnjivog porekla i kvaliteta. Nejasna je i uloga Zorana Drakulića u odustajanju Cupruma, jer se neki od njegovih prijatelja pominju upravo kao ljudi koji stoje iza „rumunske“ kompanije. A smešno zvuči obrazloženje Cupruma, jer nema ozbiljne kompanije koja će od velikog posla i profita odustati zbog sindikata, posebno ne zbog ovakvog sindikata koji su svakako mogli da kupe, da su hteli.
Nadam se da će nova Vlada biti formirana dovoljno brzo i da potkupljeni klerofašista Vojislav Koštunica i njegova mračna stranka, neće imati dovoljno uticaja da ovaj posao završe kako su započeli.
Užasavam se onoga što se u poslednjih nekoliko meseci događalo u Boru i to me brine mnogo više od odustajanja Cupruma.
Stidim se pristrasnosti i neprofesionalizma mojih kolega na Televiziji Bor. Uloga tog medija je bila toliko sramna da me navodi da se apsolutno stavim na stranu onih koji smatraju da je vreme da se ŠRIF ugasi. Medij koji će za novac građana biti servis svake vlasti, pa i radikalske, ne zaslužuje da postoji.
Užasava me i ono o čemu Zoran govori, a to je procvat nacionalizma. Ima onih koji nacionaliozam smatraju pozitivnim, ali on to zapravo nigde nije. Sasvim je druga stvar nacionalni ponos koji bismo morali da imamo, ili povratimo, kako ko. Nacionalizam je nezdrav, može da razori dosta toga van zemlje u kojoj dominira, ali na kraju uvek uništi one od kojih je potekao. U priči oko Cupruma užasavam se diskreditacije te kompanije na osnovu njenog porekla. Strašno je svo ono širenje mržnje prema Rumunima i glasine kako će oni rumunski jezik proglasiti zvaničnim, proterati Srbe, šta god. Fascinantno je da je sav nacionalistički i genocidni naboj devedesetih kulminaciju doživeo u Boru, gradu čiji su se stanovnici ponosili multietničkim društvom u kojem žive.
Verujem da bi samo primenom onog idealnog scenarija i brzim rešenjem budućnosti RTB Bor, a zatim i poboljšanjem materijalnog položaja zaposlenih, moglo da se spreči dalje propadanje svih segmenata društva.
A to propadanje će, u suprotnom, biti sve brže, jer vladajuća politička elita crveno-crnog mraka svoju političku snagu upravo i dobija propadanjem. Radikali i socijalisti će, kao i svi crvi, nastaviti da izjedaju društvo dok god ono truli. A svakim danom truljenja, zdravog tkiva je sve manje, kao i šansi za ozdravljenje.

P.S. Ovo je moj poslednji tekst sa bloga www.opstinabor.com/blog. Ubuduće će svi moji tekstovi biti objavljivani isključivo na ovom blogu i baviće se pre svega sociološkom i kulturološkom fenomenologijom Bora.