Saša Trifunović WebLog

Borskoj radio-televiziji, kojoj je nedavno dodeljena regionalna frekvencija, Elektrodistribucija je isključila struju čitavi 24 sata, što je sa komercijalne strane gledišta smrt za elektronske medije. Zašto je struja isključena?

Pa, nije plaćena. Na računu je pisalo oko 1.000.000 dinara, a para u kasi ove firme valjda nije bilo. Potrošilo se.

Novac nisam imao ni ja jednom prilikom 1996. godine, pa je tadašnji direktor Elektrodistribucije bio neumoljiv i ostavio me u mraku. OK, isekli su mi struju jer je na računu bio minus. Skupio sam lovu sa svih strana i platio je. Nisam mnogo tražio krivca i shvativši da nisam zaradio novac platio samo dugove. Pravdao sam se sebi da ne znam da zaradim u smutnim vremenima. Tako mi je valjda bilo lakše. Da manje boli.

TV Bor nije emitovala program 24 sata! Pa šta? Borani koji hoće da čuju najvažnije vesti iz grada ionako gledaju TV Zaječar. Gledaju i siroti TV Sezam u kojem novinari ne znaju da profesionalno naprave prilog, ali se trude. Onoliko, koliko Žare zna da im objasni. Taman za Princezu istoka, jer ga više od toga nikada nije interesovalo.

Da li je Boru potreban elektronski medij? Naravno da jeste. Boranima, međutim, nije potreban medij koji će ih u prvoj dnevnoj informaciji obavestiti da je danas srpska slava Đurđic ili Vavedenje, ili ko zna šta, već koje su nevolje građana, gde ne štima, kako rešiti problem. To je funkcija lokalnih medija.

Ko je kriv što je borskoj radio-televiziji isečena struja?

DOS, SPS, radikali, ili su krivci tamo, kada se u ŠRIF-u popnete na poslednji sprat, pa kad skrenete levo, pa opet levo. Tu, u kancelariji sedi direktor. Sa leve strane.

I optužuje sve redom. Citat do slova.

„Po meni, ovo je politička diverzija, prema nama i prema građanima“, kaže direktor, i ne poriče da duguje pare. Pa gde je onda zec? Ko su diverzanti? Prle i Tihi nisu, a nije kriv ni student. Drugi su zapalili žito. U ovom slučaju nije ni Rankić, jer je dao sve što je planirano, i to za plate. Taman koliko je trebalo.

Što bi dao više, kad tamo politiku uređuje onaj ko ima dublji ton? Ima onih koji imaju više interesa da zaprete, pa da Jova cenzuriše, špekuliše…

Hajde da vidimo gde je tu politika, i ko je imao za cilj da mač nemoćnog kralja ŠRIF-a zabode u kamen?

Kao poslušni skupštinski izveštač koji se trudio da se zbog izveštaja ne zameri ni samom sebi, izabran je glasovima odbornika SRS, SPS, DS, DSS. Onda je, i pored zahteva za njegovu smenu ideološki bliskih SPS i SRS, opstao dovoljno dugo. Do danas. Taman koliko ga je štitio Upravni odbor gde najmanje uticaja imaju šešeljevci i dačićevci. Tada mu je bilo baš ugodno. Prijatno je bilo naći sebi i vozača i zaposliti bezbroj portira na uštrb novinarskog snimateljskog i režijskog kadra, i misliti da će se sto godina ostati na funkciji ako se titraju j..ca političarima.

Sada je stigao ceh na naplatu, a Jova je shvatio da nikome partijska sveća nije gorela do zore. Bar ne u Srbiji, u Boru pogotovo. Sve dok imamo kuma da nam zabode nož u leđa! Kad se najmanje nadamo. A Jova je gajio sto kumova.

A otkuda 40 razbojnika iz naslova priče? Pa to su zaposleni novinari, snimatelji i ostali, oni koje je odavno uhvatila letargija i koji su se prepustili splavarenju niz Nijagarine vodopade bez kormilara. To su oni koji su morali da budu razbojnici i kažu, marš bre, ovako nam neće preživeti medij.

Urednik televizije Čedomir Vasić, koji je neplaćanje struje ocenio kao incident koji se nije dogodio krivicom menadžmenta te kuće, dobro je primetio da se nestašica struje ovolikih razmera nije dogodila ni u vreme NATO bombardovanja.

Znači, i od NATO-a ima goreg. Nemoj samo da to čuje Koštunjavi predsednik, ode Čedi seda glava.

On ipak zaključuje da ova firma ne očekuje privilegije prilikom plaćanja struje, ali istovremeno postavlja pitanje, čiji je ovo medij?

Ako smem da odgovorim, evo.

„Vi ste medij građana Bora jer vas oni plaćaju. Vi niste ni Terzićevi, ni Kalčićevi, ni Veličkovićevi, ni Trtini ni Šašićevi ni Džamićevi, svih onih do kojih ste hteli, da vam vlast bude bliža a privilegije veće. Niko nije imao m.da da političarima kaže u oči “ne”. I šta sada? Đavo je konačno stigao po svoje…Pa da naplatimo, molim!