Saša Trifunović WebLog

Eto, iako sam donedavno bio žestok kritičar b(r)loga, i najavio da me neće biti često na ovim stranicama, nalazim da neće biti loše ukoliko se malo osvrnem na medijsku situaciju u Srbiji. Za to ću koristiti analizu Novinske agencije Beta, raznih medijskih stručnjaka i decenijsko novinarsko iskustvo moje malenkosti.

Znači “kišni psu”, (koji si me kritikovao u commentu koga, ne znam ni ja zašto nema na mom b(r)logu)ipak sam došao na “tvoje”. Mora da sam zaista do sada čitao pogrešne blogove. A ako mislite da pametujem mnogo, što mislim da nije svrha b(r)loga, slobodno me lupite po prstima…

Biću srećan ako ovim tekstom uspem da makar za milimetar doprinesem boljitku medija (što bi rekao eks predsenik Krsta Kalčić) “na ovim prostorima”.

Sedam godina nakon pada režima Slobodana Miloševića, medijska scena u Srbiji nije reformisana, a proteklih godina se povećao i broj medija spremnih da učestvuju u kampanjama protiv grupa i pojedinaca drugih političkih uverenja.

Nema sumnje da je stanje u medijima prevashodno posledica činjenice da politička elita uspostavljena nakon pada Miloševićevog režima nije bila spremna na istinsku reformu medijske scene. Vodeće stranke demokratskog bloka su procenile da je za njih bolje da, u nedovoljno jasnoj situaciji, nameću svoje pojedinačne interese, u čemu je naročito veliki uspeh imala Demokratska stranka Srbije (DSS) premijera Vojislava Koštunice, koja je tokom mandata prethodne vlade bitno pojačala uticaj u medijima.

Ljudi bliski DSS-u zauzimaju ključne pozicije u Upravnom odboru javnog servisa RTS-a a imaju veliki upliv i u listove “Politika” i “Večernje novosti” - dva ključna srpska dnevnika koja nisu do kraja privatizovani. U raspodeli regionalnih frekvencija za elektronske medije ljudi bliski DSS-u i njihovi koalicioni partneri iz Nove Srbije (NS) i Jedinstvene Srbije dobili su skoro sve važnije regione.

Ministarstvo kulture, u čijoj nadležnosti su i mediji, od početka mandata ove vlade javno se zalaže za prekidanje direktnih veza države i medija, što podrazumeva i transformaciju i gašenje medija koji se sada finansiraju iz republičkog ili lokalnih budžeta.

Svedoci smo, međutim, da rukovodstva opština Bor i Zaječar, nameravaju da medije koji su do sada poslovali kao Javna preduzeća, stave pod svoje skute. Čelnici opštine Zaječar takvu nameru su javno izneli na sednici lokalnog parlamenta, a pridružilo im se i poslovodstvo RTZ, koje smatra da će kroz budžet, s obzirom na veliki broj zapsolenih, lakše doći do prihoda. Ipak, marketing služba tog preduzeća čini sve napore da reklamama namakne novac u kasu firme, što nije slučaj sa RTV Bor (ŠRIF), u kojem iz meseca u mesec pada i kvalitet programa a samim tim i interesovanje poslovnih partnera za reklamiranjem.

Nije teško zaključiti da u RTV Bor, pored autocenzure, problem predstavlja još uvek značajan uticaj nekoliko bivših i sadašnjih lokalnih moćnika. U takvom ambijentu, stvorena je letargija kod zaposlenih, koji na posao dolaze tek da “ubiju šihtu”.

Činjenica je da se Ministarstvo protivi zahtevima da se, ponovnim izmenama Zakona o radiodifuziji, iz privatizacije izuzmu pojedini lokalni mediji i da ostanu u vlasništvu lokalnih vlasti, uključujući i medije nacionalnih manjina.

Samim tim, borskoj televiziji, nemoćnoj da zaradi novac putem reklama, ne piše se dobro. Situacija u komšijskom Zaječaru je znatno bolja, budući na pokrivenost Timočke Krajine signalom ove medisjke kuće.

Na nedavnoj javnoj raspravi o privatizaciji lokalnih elektronskih medija predstavnici Ministarstva su nagovestili da bi potrebe manjinskih i lokalnih zajednica za informisanjem mogle da budu zadovoljavane tako što bi se finansijski podsticali programi i ideje, a ne sami mediji, koji treba da budu privatizovani. Konačno rešenje treba da bude doneto pre kraja ove godine, odnosno pre isteka roka za privatizaciju lokalnih elektronskih medija.

Ministarstvo radi i na nacrtu zakona o medijskoj koncentraciji, kojim bi trebalo da se spreči uspostavljenje monopola u medijskoj sferi, ali i ustanovi obavezu transparentnog iskazivanja vlasništva nad medijima.

Prema navodima u Ministarstvu kulture, u planiranju budžeta za narednu godinu naročita pažnja biće posvećena projektima čiji cilj treba da bude profesionalizacija medija i unapređenje medijskih sloboda.

Beta i ja