Zašto baš sada? Pa eto…
Dakle, ovako.
Ako za novinara postoji nesto grdje, to je situacija kada amaterskom greškom izgubi već napisan text.
Gore od toga je samo ako on misli da je text bio dobar i onda pokuša da se seti senteci koje je ispljunuo udarajući po tastaturi. Eto, to se desilo meni, u prvom pokušaju da napišem neki b(r)log. Zato se neću truditi da ponovim…
Iskreno, do nedavno nisam želeo da raskrinkam svrhu blogovanja! Nisam ni znao šta znači ta reč. I čija je. Ne znam ni sada šta znači. Doslovno. Čemu želja nekoga da gvirne kroz tuđu ključaonicu ili želja drugog da namesti guzicu kako bi je video onaj drugi? Ova voajerska gimnastika mi nije bila interesantna, mada ću možda i sam nekada biti sa ove ili one strane ključaonice. Silom prilika. Moj deda je rekao da se samo kamenje ne menja. Ipak, daleko ću biti od dnevnikovanja. Ne daj Bože.
Ovim vidom komunikacije mnogi žele da svoju pamet nametnu drugima, drugi žele da upiju tu bljuvotinu, a treći, dokoni, ne znaju kako da pametnije potroše uplaćenih 10 sati interneta… Šta je mene nevelo, da zaplivam po b(r)logu? Prvo to što konačno imam ADSL, pa mogu da pišem-brišem online, a drugo… VRISAK!
Evo zašto. Ponekada ti dođe da vrisneš, da zaječi do Kamčatke i Barbadosa, do Abu Dabija, ali, nemaš načina.
Dogodilo se to i meni
elem, u jednim novinama, gde tezgarim kako bi preko plate zaradio neku crkavicu i ponekad otisnuo guzicu u nepoznatom pravcu, nisu želeli da objave kratak komentar koji sam skockao.
Rečeno mi je, otprilike, ovako :
Oni : Slušaj S, ovo je OK, ali ovako ne može da ide na štampu. Razumem ja tebe, da si besan i sve ostalo, ali razumi i ti nas. Mi imamo čitaoce raznih kategorija i mislimo da bi smo ovim neke ražestili!!!
Ja : A to što sam ja besan, što su normalni ljudi besni? Jel vam to znači nešto?
Oni : Razumem te, i ja mislim isto, ali ipak, ne može. Manjina si brate… hajde da promenimo temu…
I sada, pitate se vi, šta je to što nije prošlo sito urednika…evo mog neobjavljenog komentara…
“Boranima, koji su u četvrtak (ne sećam se datuma, prim.aut.) uveče na gradskom šetalištu prisustvovali nečemu što je trebalo da bude deo borskog kulturnog leta, mogli su da nauče od glumca Dragoslava Gileta Brankovića da u srpskom jeziku zapravo postoje samo dva padeža i da je pravilan govor izmišljotina uobraženih. Roditeljima, koji su sa decom pratili navodni šou, predstavljen je najprizemniji deo kulture začinjen vulgarnostima i prostaklucima, način koji priliči prosečnom glasaču u Srbiji. Onaj drugi svet, kome se gade standardi borskih kulturnih kvazi radnika, gledali su u zemlju i crveneli…”
To je bilo to.
Nekako sam prešao preko saveta urednika i gotovo zaboravio pridiku. Hteo sam da napišem osvrt borskog kulturnog leta, i o tom potom. Dobio sam zeleno svetlo urednika 
Ali, šta onda biva…jedna izjava predsednika Srba (zumućenih glava) sa obe strane Drine, načinila mi je flash beck moje muke, i iznedrila zaključak da je kultura, zapravo, tamo gde je brlog, tamo gde su Koštunići kakve vidi Koštunica, tamo gde je realnost ravna učešću Zvezde u Champion league.
Citiram predsednika:
“Guča je prestonica Srbije i najveći grad u ovom času, grad koji oličava pravo raspoloženje i ambicije naroda. Guča spaja narode iz čitavog sveta, a posebno Srbije i Republike Srpske. Guča je zasnovana na autentičnim vrednostima, gde se spajaju tradicija i moderno, što potvrdjuje i broj mladih (koji prisustvuju manifestaciji)”, rekao je Koštunica u Guči. Premijer RS Milorad Dodik, bio je mnogo konkretniji “Ako volite Srbiju, onda volite i Guču, to se ne razdvaja, ovde je mesto spajanja”, rekao je Dodik!!!
I, pazi ti, molim te sada! Odredi meni Dodik kriterijume ljubavisanja sa Srbijom, sa kulturom! Koštunjavi, vizionarski i ushićeno, sve poskakujući, odredi meni prestonicu. J..e se meni za BGD i prestoničke gluposti, nemojte misliti da sam “bgfil”, ali Guča kakvom su je napravili sadašnje političke aveti, daleko je od one izvorne, one koja je bila mesto skrivanja avangarde…
Dakle, Mladići, odjebite. No pasaran! Mene je Guča ugostila 1979, kada se uz trubu skupljalo tek nešto više od pet, šest hiljada ljudi, i kada nije bila dozimetar za patriotizam.
Eto, to ja odvrsniuh u dva cuga, pa nabacih na papir.
ne garantujem sledeće uključenje u B(R)LOG…ko zna kad i ko zna gde… voajeri svih zemalja…
6 comentara
