Saša Trifunović WebLog

Eto, iako sam donedavno bio žestok kritičar b(r)loga, i najavio da me neće biti često na ovim stranicama, nalazim da neće biti loše ukoliko se malo osvrnem na medijsku situaciju u Srbiji. Za to ću koristiti analizu Novinske agencije Beta, raznih medijskih stručnjaka i decenijsko novinarsko iskustvo moje malenkosti.

Znači “kišni psu”, (koji si me kritikovao u commentu koga, ne znam ni ja zašto nema na mom b(r)logu)ipak sam došao na “tvoje”. Mora da sam zaista do sada čitao pogrešne blogove. A ako mislite da pametujem mnogo, što mislim da nije svrha b(r)loga, slobodno me lupite po prstima…

Biću srećan ako ovim tekstom uspem da makar za milimetar doprinesem boljitku medija (što bi rekao eks predsenik Krsta Kalčić) “na ovim prostorima”.

Sedam godina nakon pada režima Slobodana Miloševića, medijska scena u Srbiji nije reformisana, a proteklih godina se povećao i broj medija spremnih da učestvuju u kampanjama protiv grupa i pojedinaca drugih političkih uverenja.

Nema sumnje da je stanje u medijima prevashodno posledica činjenice da politička elita uspostavljena nakon pada Miloševićevog režima nije bila spremna na istinsku reformu medijske scene. Vodeće stranke demokratskog bloka su procenile da je za njih bolje da, u nedovoljno jasnoj situaciji, nameću svoje pojedinačne interese, u čemu je naročito veliki uspeh imala Demokratska stranka Srbije (DSS) premijera Vojislava Koštunice, koja je tokom mandata prethodne vlade bitno pojačala uticaj u medijima.

Ljudi bliski DSS-u zauzimaju ključne pozicije u Upravnom odboru javnog servisa RTS-a a imaju veliki upliv i u listove “Politika” i “Večernje novosti” - dva ključna srpska dnevnika koja nisu do kraja privatizovani. U raspodeli regionalnih frekvencija za elektronske medije ljudi bliski DSS-u i njihovi koalicioni partneri iz Nove Srbije (NS) i Jedinstvene Srbije dobili su skoro sve važnije regione.

Ministarstvo kulture, u čijoj nadležnosti su i mediji, od početka mandata ove vlade javno se zalaže za prekidanje direktnih veza države i medija, što podrazumeva i transformaciju i gašenje medija koji se sada finansiraju iz republičkog ili lokalnih budžeta.

Svedoci smo, međutim, da rukovodstva opština Bor i Zaječar, nameravaju da medije koji su do sada poslovali kao Javna preduzeća, stave pod svoje skute. Čelnici opštine Zaječar takvu nameru su javno izneli na sednici lokalnog parlamenta, a pridružilo im se i poslovodstvo RTZ, koje smatra da će kroz budžet, s obzirom na veliki broj zapsolenih, lakše doći do prihoda. Ipak, marketing služba tog preduzeća čini sve napore da reklamama namakne novac u kasu firme, što nije slučaj sa RTV Bor (ŠRIF), u kojem iz meseca u mesec pada i kvalitet programa a samim tim i interesovanje poslovnih partnera za reklamiranjem.

Nije teško zaključiti da u RTV Bor, pored autocenzure, problem predstavlja još uvek značajan uticaj nekoliko bivših i sadašnjih lokalnih moćnika. U takvom ambijentu, stvorena je letargija kod zaposlenih, koji na posao dolaze tek da “ubiju šihtu”.

Činjenica je da se Ministarstvo protivi zahtevima da se, ponovnim izmenama Zakona o radiodifuziji, iz privatizacije izuzmu pojedini lokalni mediji i da ostanu u vlasništvu lokalnih vlasti, uključujući i medije nacionalnih manjina.

Samim tim, borskoj televiziji, nemoćnoj da zaradi novac putem reklama, ne piše se dobro. Situacija u komšijskom Zaječaru je znatno bolja, budući na pokrivenost Timočke Krajine signalom ove medisjke kuće.

Na nedavnoj javnoj raspravi o privatizaciji lokalnih elektronskih medija predstavnici Ministarstva su nagovestili da bi potrebe manjinskih i lokalnih zajednica za informisanjem mogle da budu zadovoljavane tako što bi se finansijski podsticali programi i ideje, a ne sami mediji, koji treba da budu privatizovani. Konačno rešenje treba da bude doneto pre kraja ove godine, odnosno pre isteka roka za privatizaciju lokalnih elektronskih medija.

Ministarstvo radi i na nacrtu zakona o medijskoj koncentraciji, kojim bi trebalo da se spreči uspostavljenje monopola u medijskoj sferi, ali i ustanovi obavezu transparentnog iskazivanja vlasništva nad medijima.

Prema navodima u Ministarstvu kulture, u planiranju budžeta za narednu godinu naročita pažnja biće posvećena projektima čiji cilj treba da bude profesionalizacija medija i unapređenje medijskih sloboda.

Beta i ja

Dakle, ovako.

Ako za novinara postoji nesto grdje, to je situacija kada amaterskom greškom izgubi već napisan text.

Gore od toga je samo ako on misli da je text bio dobar i onda pokuša da se seti senteci koje je ispljunuo udarajući po tastaturi. Eto, to se desilo meni, u prvom pokušaju da napišem neki b(r)log. Zato se neću truditi da ponovim…

Iskreno, do nedavno nisam želeo da raskrinkam svrhu blogovanja! Nisam ni znao šta znači ta reč. I čija je. Ne znam ni sada šta znači. Doslovno. Čemu želja nekoga da gvirne kroz tuđu ključaonicu ili želja drugog da namesti guzicu kako bi je video onaj drugi? Ova voajerska gimnastika mi nije bila interesantna, mada ću možda i sam nekada biti sa ove ili one strane ključaonice. Silom prilika. Moj deda je rekao da se samo kamenje ne menja. Ipak, daleko ću biti od dnevnikovanja. Ne daj Bože.

Ovim vidom komunikacije mnogi žele da svoju pamet nametnu drugima, drugi žele da upiju tu bljuvotinu, a treći, dokoni, ne znaju kako da pametnije potroše uplaćenih 10 sati interneta… Šta je mene nevelo, da zaplivam po b(r)logu? Prvo to što konačno imam ADSL, pa mogu da pišem-brišem online, a drugo… VRISAK!

Evo zašto. Ponekada ti dođe da vrisneš, da zaječi do Kamčatke i Barbadosa, do Abu Dabija, ali, nemaš načina.
Dogodilo se to i meni
elem, u jednim novinama, gde tezgarim kako bi preko plate zaradio neku crkavicu i ponekad otisnuo guzicu u nepoznatom pravcu, nisu želeli da objave kratak komentar koji sam skockao.

Rečeno mi je, otprilike, ovako :
Oni : Slušaj S, ovo je OK, ali ovako ne može da ide na štampu. Razumem ja tebe, da si besan i sve ostalo, ali razumi i ti nas. Mi imamo čitaoce raznih kategorija i mislimo da bi smo ovim neke ražestili!!!
Ja : A to što sam ja besan, što su normalni ljudi besni? Jel vam to znači nešto?
Oni : Razumem te, i ja mislim isto, ali ipak, ne može. Manjina si brate… hajde da promenimo temu…

I sada, pitate se vi, šta je to što nije prošlo sito urednika…evo mog neobjavljenog komentara…

“Boranima, koji su u četvrtak (ne sećam se datuma, prim.aut.) uveče na gradskom šetalištu prisustvovali nečemu što je trebalo da bude deo borskog kulturnog leta, mogli su da nauče od glumca Dragoslava Gileta Brankovića da u srpskom jeziku zapravo postoje samo dva padeža i da je pravilan govor izmišljotina uobraženih. Roditeljima, koji su sa decom pratili navodni šou, predstavljen je najprizemniji deo kulture začinjen vulgarnostima i prostaklucima, način koji priliči prosečnom glasaču u Srbiji. Onaj drugi svet, kome se gade standardi borskih kulturnih kvazi radnika, gledali su u zemlju i crveneli…”

To je bilo to.

Nekako sam prešao preko saveta urednika i gotovo zaboravio pridiku. Hteo sam da napišem osvrt borskog kulturnog leta, i o tom potom. Dobio sam zeleno svetlo urednika
Ali, šta onda biva…jedna izjava predsednika Srba (zumućenih glava) sa obe strane Drine, načinila mi je flash beck moje muke, i iznedrila zaključak da je kultura, zapravo, tamo gde je brlog, tamo gde su Koštunići kakve vidi Koštunica, tamo gde je realnost ravna učešću Zvezde u Champion league.

Citiram predsednika:
“Guča je prestonica Srbije i najveći grad u ovom času, grad koji oličava pravo raspoloženje i ambicije naroda. Guča spaja narode iz čitavog sveta, a posebno Srbije i Republike Srpske. Guča je zasnovana na autentičnim vrednostima, gde se spajaju tradicija i moderno, što potvrdjuje i broj mladih (koji prisustvuju manifestaciji)”, rekao je Koštunica u Guči. Premijer RS Milorad Dodik, bio je mnogo konkretniji “Ako volite Srbiju, onda volite i Guču, to se ne razdvaja, ovde je mesto spajanja”, rekao je Dodik!!!

I, pazi ti, molim te sada! Odredi meni Dodik kriterijume ljubavisanja sa Srbijom, sa kulturom! Koštunjavi, vizionarski i ushićeno, sve poskakujući, odredi meni prestonicu. J..e se meni za BGD i prestoničke gluposti, nemojte misliti da sam “bgfil”, ali Guča kakvom su je napravili sadašnje političke aveti, daleko je od one izvorne, one koja je bila mesto skrivanja avangarde…

Dakle, Mladići, odjebite. No pasaran! Mene je Guča ugostila 1979, kada se uz trubu skupljalo tek nešto više od pet, šest hiljada ljudi, i kada nije bila dozimetar za patriotizam.

Eto, to ja odvrsniuh u dva cuga, pa nabacih na papir.

ne garantujem sledeće uključenje u B(R)LOG…ko zna kad i ko zna gde… voajeri svih zemalja…