Aleksandra Radisavljević WebLog

I ako u svetu po nekima ovo pravilo više ne važi, čini se da u Boru ovaj moto nikada nije ni bio aktivan. Zapitajte se da li ste skoro ili ikada na ulici Bora sreli osobu (bilo mušku, bilo žensku) koja je toliko dobro bila “skockana” da ste morali da se bukvalno okrenete za njom?! Ali pazite: sve na njoj je po poslednjoj modi fashion week-a a uz to joj i dobro stoji. Kladim se da niste! Ili ako jeste onda sigurno nije bila iz Bora.

Surova realnost! Etikete “Made in Italy”, “Made in France” zamenjene su markama “Made in Bulgary” i onom poznatom: “Made in China”. Pored buvlje pijace, gde se može kupiti mnogo toga za relativno male pare (doduše znatno lošijeg kvaliteta), tu su još i gotovo prepune kineske radnje koje su preplavile grad. I ako u poslednje vreme dosta čujem da više niko ne kupuje u njima, a do skora su ih svi obožavali, zaprepastila me je istina da jedna bakica nakon što je primila penziju i izašla iz banke glasno prokomentarisala: “E tako… uzela sam pare, sad idem da kupim unuci lutku…” i gde će da ode nego pravo kod kineza.

Zapravo, čudna je pomisao da i pored nekolicine radnji sa robom domaćeg ili pak poznatog proverenog kvaliteta, mi svi jurnemo pravo na poznati “vašar” ili u Second Hand Shop-u. Pa umesto da kupimo italijanske cipele, da se oblačimo u radnjama poput “D&G”, “Zara”, “Beneton”… mi nosimo trenerke i farmerke “Missixty” i kineske patike koje nemaju čak ni originalan naziv. Pa i ako sam baš zapela da kupim nešto poznate marke moram da idem u Bg ili Niš.

Ja i da hoću da idem u shoping sa prijateljicama ne mogu! Ne zato što nemam dovoljno dubok džep, već zato što nemam gde! Ne moram da kupim kvalitetne “stvarčice” - želim bar da ih probam… ali ni ta proba ovde nije ban badava… košta bar put do nekog drugog grada.

Teši me samo činjenica da su u svetu sve više posećeni Second Hand shop-ovi tako da sam i ja u trendu!