EYOF Volonter (deo 2.) - Dolazak baklje
Kako je vreme odmicalo, EYOF priča je imala sve više smisla, dešavale su se i konretnije stvari osim treninga po sektorima. Tako je na programu bio i dolazak baklje u Beograd. Iako smo imali svoje sektore, na događanjima pre EYOFa smo svi radili sve, kako nas rasporede. Dobio sam poziv da se priključim volonterima kod dolaska baklje. Malo sam zakasnio i umesto na Adu ostao sam na Kalemegdanu, priključio se jednoj ekipi volontera i dobio zaduženje “muška ikebana”. O čemu se zapravo radi, imao sam zaduženje da u uniformi volontera stojim na zidiću iznad rimskog bunara blizu pobednika. Na izgled smešno, međutim najbinije u celoj priči mi je bilo da sam uključen u organizaciju jednog velikog događaja (EYOF nije bio samo onih 7 dana takmičenja, već i mnogo više od toga) , makar i samo pozirao, bio sam tu, na 20 metara od mesta gde se palio olimpijski plamen. Na svu sreću nisam bio jedina “muška ikebana”. Tu su bila još tri momka : Miloš, Marko i Nebojša. Malo smo zbijali šale na svoj račun oko tih ikebana, ali sve u svemu atmosfera je bila skroz pozitivna. Bilo mi je izuzetno drago što sam upoznao te ljude. Miloša i Marka sam i kasnije video par puta, a sa Nebojšom sam ostao u kontaktu.
Dolazi i baklja, svi na svoja mesta, direktan prenos na RTS-u. Mnogo ljudi je tada bilo na Kalemegdanu, sve je izgledalo glamurozno. Zaista prelep osećaj, jednostavno skače adrenalin. Na velikom platnu pratimo šta se dešava i baklja dolazi do tvrđave. Nekoliko volontera je baš i donelo do Pobednika na Kalemegdanu. Nakon paljenja plamena, naša zaduženja su bila gotova. Prelepo je bilo te letnje večeri.
Pomenuću ovde i tu filozofiju oko volontiranja. Mnogi su me pitali zašto sam se prijavio kada me ne plaćaju, i praktično radim za džabe. Postoji nešto što se ne može izraziti u novcu, to su pre svega ljudi, nova prijateljstva, doživljaji, iskustvo. Što se materijalnih stvari tiče, dobili smo opremu (kačkete, nekoliko majci, kratke pantalone) ali mnogo više od toga vrede ljudi koje sam upoznao.