Miloš Petrović

Na završnom sastanku press sektora preuzeli smo opremu i potpisali reverse, dobili poslednje instrukcije pred početak EYOFa. Takođe smo preuzeli i akreditacije koje su nam bile glavna identifikacija za vreme igara. Sastanak smo imali u Olimpijskom Selu, odnosno studenskom gradu koji je specilajno bio sređen za tu priliku. Trg u studenskom gradu je bio prelepo uređen, sa zastavama zemalja učesnica. Postavljeni su bili i šatori i velika bina. Centralna čitaonica je takođe bila uređena za potrebe EYOFa. Sve je bilo spremno za rad. Fontana na trgu olimpiskog sela je, ispostavilo se, bila kasnije glavna atrakcija mladim olimpijcima.

Nakon sastanka press sektora, tim lider je pozvao 2 koleginice i mene. Ranije je bilo priče da ćemo gostovati na nekom od medija, pričati o volonterima, EYOFu itd. Ovaj put nas je tim lider potpuno iznenadio i rekao nam da ćemo dati intervju za EuroSport. Ekipa EuroSporta je nekoliko dana pre početka EYOFa stigla u Beograd i krenuli su sa prikupljanjem materijala. Bio sam iznenađen ali brzo sam se sabrao i bio spreman da dam intervju. Fino je prošlo, jedna koleginica se malo zbunila ali oprostićemo joj.

2 dana nakon toga tim lider me obaveštava da ću biti priključen ekipi koja gostuje u “Žikinoj šarenici” na RTS-u. Toga dana isped olimpijskog sela sačekao me je kombi i 7 volontera. Priključio sam se ekipi i krenuli smo put Ljiga, gde se u okolini snimala emisija. Ceo taj dan je priča i doživljaj za sebe. Upoznao sam pre svega te volontere sa kojima sam išao na gostovanje : Ružu, Jelenu, Milicu, Filipa… Nakon jednočasovnog putovanja stigli smo u selo pored Ljiga. Obučeni u volonterske uniforme EYOFa uleteli smo u program, brzo su nas rasporedili. Sa sobom smo poneli i poklone EYOFa za decu sa Kosova. Od nas osmoro, troje su bili predodređeni za priču, a petoro da podelu poklona. Došao je i momenat živog prenosa, i naših “5 minuta” na RTS-u. Nakon Ruže i Vanje, došao sam na red i ja da kažem nešto o EYOFu. Nisam imao tremu, znao sam šta trebam da pričam, ali sam imao problem što nisam saslužao Ružu i Vanju, tako da sam se uplašio da ne ponovim ono što su one već rekle. Ipak, sve je ispalo ok. Nenadano, imali smo još dodatnih 5 minuta na RTS-u. Gost emisije je bio Bora Čorba, i u trenucima kada je on pevao nas 6 volontera (5 volonterki i ja) smo đuskali pored Bore. Još jedno fenomenalno iskustvo i doživljaj. Nakon emisije, slikali smo se sa Žikom i Borom. Odmah se uputili ka Beogradu i usput sabirali utiske. Svi su bili oduševljeni i puni priče. Prelepo nam je bilo. Hvala EYOFu na lepim trenucima (a EYOF tada još nije ni počeo).

PS. Možete očekivati još 2 dela

Kako je vreme odmicalo, EYOF priča je imala sve više smisla, dešavale su se i konretnije stvari osim treninga po sektorima. Tako je na programu bio i dolazak baklje u Beograd. Iako smo imali svoje sektore, na događanjima pre EYOFa smo svi radili sve, kako nas rasporede. Dobio sam poziv da se priključim volonterima kod dolaska baklje. Malo sam zakasnio i umesto na Adu ostao sam na Kalemegdanu, priključio se jednoj ekipi volontera i dobio zaduženje “muška ikebana”. O čemu se zapravo radi, imao sam zaduženje da u uniformi volontera stojim na zidiću iznad rimskog bunara blizu pobednika. Na izgled smešno, međutim najbinije u celoj priči mi je bilo da sam uključen u organizaciju jednog velikog događaja (EYOF nije bio samo onih 7 dana takmičenja, već i mnogo više od toga) , makar i samo pozirao, bio sam tu, na 20 metara od mesta gde se palio olimpijski plamen. Na svu sreću nisam bio jedina “muška ikebana”. Tu su bila još tri momka : Miloš, Marko i Nebojša. Malo smo zbijali šale na svoj račun oko tih ikebana, ali sve u svemu atmosfera je bila skroz pozitivna. Bilo mi je izuzetno drago što sam upoznao te ljude. Miloša i Marka sam i kasnije video par puta, a sa Nebojšom sam ostao u kontaktu.

Dolazi i baklja, svi na svoja mesta, direktan prenos na RTS-u. Mnogo ljudi je tada bilo na Kalemegdanu, sve je izgledalo glamurozno. Zaista prelep osećaj, jednostavno skače adrenalin. Na velikom platnu pratimo šta se dešava i baklja dolazi do tvrđave. Nekoliko volontera je baš i donelo do Pobednika na Kalemegdanu. Nakon paljenja plamena, naša zaduženja su bila gotova. Prelepo je bilo te letnje večeri.

Pomenuću ovde i tu filozofiju oko volontiranja. Mnogi su me pitali zašto sam se prijavio kada me ne plaćaju, i praktično radim za džabe. Postoji nešto što se ne može izraziti u novcu, to su pre svega ljudi, nova prijateljstva, doživljaji, iskustvo. Što se materijalnih stvari tiče, dobili smo opremu (kačkete, nekoliko majci, kratke pantalone) ali mnogo više od toga vrede ljudi koje sam upoznao.

Završene su Evropske Olimpijske Igre za Mlade (EYOF) koje su bile održane u Beogradu. Drago mi je da sam bio deo cele organizacije, makar i kao volonter. Posle svega, ne mogu a da se ne osvrnem na ceo tok priprema i trajanja EYOFa, naravno iz ugla volontera. Da bi utisci bili pregledniji, napisaću tekst iz više delova.

Kako je sve počelo? Aprila meseca na mom fakultetu sprovedena je prezentacija EYOFa sa naglaskom da traže volontere. Nisam u prvi mah znao o čemu se radi, ali mi je sama reč Olimpijski bila dovoljna da se prijavim. Jednostavno sam želeo da budem u toj priči makar i kao volonter. Pri prijavi je bilo potrebno navesti sektor volontiranja, odabrao sam Press, pre svega što imam neko iskustvo koje sam stekao radeći na sajtu bor030.net, stoga sam želeo da sa ovog događaja pokupim fino iskustvo. Moj najbolji prijatelj sa fakulteta, koji se inače isto zove i preziva kao ja, se takođe prijavio. Nismo odabrali isti sektor, već je svako odabrao ono što mu se dopada. Kasnije sam svatio da u volontiranje ne moraš da uđeš sa društvom, jer kasnije na svakom koraku upoznaš nekog novog volontera. Nakon mesec dana usledili su prvi direktni razgovori sa Tim liderima sektora. Glavni i odgovorni čovek u mom sektoru je bio Aleksandar Marković novinar sa SOS kanala.

Krenuli su i prvi sastanci. U ovakvim situacijama vrlo je bitna motivacija. Ako nemaš predhodno iskustvo i ne znaš šta te čeka, jedina motivacija ti je priča koju su ti pričali. Meni je sve bilo po malo imaginarno, nisam znao kako će sve to da funkcioniše, ali sam imao volju da učestvujem. Međutim kad krenu da te cimaju, sastanak jedan, dva i tako dalje, na trenutke sam i gubio volju. U početku nema te jurnjave i tog glamura Olimpijade koji sam očekiva, ali kako je vreme odmicalo, cela priča se sve više zahuhtavala. Nakon uvodnih sastanaka, gde smo prisustvovali svi, podelili su nas u sektore, tako da su se dalji sastanci (treninzi) odvijali po sektorima.

Krenuli su i prvi zanimljivi momenti, kao na primer “Boletove Olimpijske igrarije” na Adi, gde smo se mi volonteri takmičili u igrama bez granica. To je bilo moje prvo veće druženje sa volonterima u EYOFu. Fenomenalno smo se proveli, takmičili, družili se, dobili i prve EYOF majice. Tada sam uvideo da volontiranje na EYOFu neće biti samo suvi rad već pre svega kontakt sa puno zanimljivih ljudi, druženje, prelepo iskustvo. Upoznao sam i prve volontere, što iz svog sektora, što iz ostalih. Na kraju dana sam shvatio da sam zahvalan sebi što sam se prijavio za EYOF volontere i da ta moja odluka sigurno nije promašaj.