Miloš Petrović

Svake godine Evrovizija potvrđuje neka nepisana pravila pri glasanju. Postoje grupe zemalja koje vrlo slično glasaju a takođe i među sobom dele glasove. Uz pomoć male statističke analize probao sam da utvrdim koje su te grupe zemalja.

Prvu grupu čini skandinavska grupa zemalja: Danska, Norveška, Island, Finska, Švedska. Ova grupa zemalja je po načinu glasanja vrlo homogena, gledajući sve dodeljene poene. Što se tiče dodeljivanja maksimalnih 12 poena, od 5 zemalja iy grupe čak 4 su maksimalan broj poena dali zemlji iz grupe. Jedino je finska načinila malo iznenađenje i glasala za Srbiju.

Drugu grupu zemalja čine balkanske zemlje: Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, BiH, Makedonija, Srbija. Ne čudi da su ove zemlje vrlo slično glasale jer su nekad i bile jedna zemlja. Da ne zalazim u politička razmatranja, ali muzika nas jednostavno održava skupa i pored svega što se događalo. Što se tiče dodeljivanja 12tica , sve zemlje su je dodelile zemlji iz grupe, Srbiji, sa time što je Srbija načinila izuzetak dodelivši 12 poena Mađarskoj.

Treću grupu čine zemlje Zapadne Evrope. Grupu čine: Austrija, Švajcarska, Holandija, Belgija, Francuska, Nemačka, Rumunija (i ako nije geografski u toj grupi). Zanimljivo je da su ovo zemlje vrlo slično delile svoje poene, a da niti jedna od njih nije dala 12 poena zemlji iz grupe. Dijaspora je u ovim zemljama odradila svoje tako da su maksimalni poeni otišli Turskoj (4 puta) i Srbiji (2 ).

Četvrtu grupu čine uglavnom zemlje Istočne Evrope : Izrael, Moldavija, Rusija, Poljska, Gruzija, Ukrajina, Jermenija. Ove zemlje su slično glasale, a 12tice su uglavnom išle ili susedima ili Belorusiji koja prema analizi nije toliko blisko glasala kao zemlje iz grupe.

Petu grupu zemalja čine , vrlo zanimljivo, zemlje toplijih krajeva evrope: Grcka, Portugal, Spanija, Turska. I ako su imale sličnu raspodelu poena među sobom nisu delile 12tice.

Zemlje koje su totalni outlayeri , odnosno nisu ni sa kim slične, čak ni među sobom su : Albanija, Malta, Irska. Ostale zemlje, koje nisu nabrojane, ne pripadaju čvrsto kohezivno ni jednoj od grupa ali su im bliske (nisu totalni outlayeri).

Za kraj, parovi zemalja koje su međusobno najsličnije glasale:
- Danska i Norveška – dale su po 12 poena Švedskoj
- Hrvatska i Crna Gora – dale su po 12 poena Srbiji. Hrvatska pri glasanju više naklonjena BiH, a Crna Gora Makedoniji
- Poljska i Rusija
- Estonija i Litvanija
- Bih i Makedonija (dale po 12 poena Srbiji, 10 Turskoj)
- Izrael i Moldavija (veliki broj bodova dali Belorusiji)

Analiza rađena K-Mean i Hijerarhiskom klaster analizom.

Koliko ste puta poželeli da slike iz svog računara postavite na web? Vratili ste se sa letovanja i svoje slike jednostavno želite da podelite sa prijateljima koje ste upoznali na moru, ali oni su daleko od vas. Danas je postavljanje fotografija na web vrlo jednostavno. Google sistem je, osim dobro nam poznatog Gmail-a i još poznatijeg pretraživača, kreirao i servis Picasa Web Album.

Korisnik Picasa Web Albuma može da bude svako ko ima Google nalog, na primer registrovan e-mail na Google-u, i takav nalog se registuje „na jedan klik”. Ukoliko ne posedujete Google nalog, registracija je za nijansu složenija. Nakon registracije dobijate prostor od 1 gigabajta za postavljanje slika. Vaša galerija će se naći na adresi http://picasaweb.google.com/username. Galerija ima hijerarhiju, stoga se sastoji iz više albuma, a svaki album iz više slika. Slike u galeriju mogu da se postavljaju na 2 načina. Prvi je putem sajta. Nakon logovanja na galeriju, sa leve strane se nalazi korisnički meni putem koga se kreiraju albumi i postavljaju slike. Drugi način, koji celu priču i čini vrlo zanimljivom, je putem programa Picasa (trenutno aktuelna verzija 2.6) koji možete da skinete upravo sa sajta galerije.

Picasa predstavlja jednostavan program za organizaciju slika, a karakteriše ga izuzetan dizajn. Prilikom prvog pokretanja program će da skenira sve slike u računaru, tako da je naknadna manipulacija sa slikama vrlo jednostavna. Najbitniji deo priče predstavlja upravo opcija Picasa programa da odabrane slike iz računara direktno postavlja u vaš Picasa Web Album. Jednostavno odaberete više slika (CTRL + klik na slike koje birate) i pritiskom desnog tastera miša na odabrane slike otvorite opciju Upload to Web Album. Pretpostavka je da ste u tom trenutku povezani na internet. Nakon odabira te opcije otvara se prozor u kome birate album u koji šaljete slike, opis albuma i kompresiju slika . Orijentacije radi, ukoliko kompresiju podesite na srednji nivo (1024 pixela), a posedujete sporiju vezu (50k), upload jedne slike će da traje oko minut i po.

Na prezentovane načine vrlo jednostavno možete u vašu Web Galeriju da postavite veliki broj slika. One tako postaju objavljene, odnosno deo interneta. Međutim, ukoliko želite da postavite privatne slike u vaš Web Album i želite da album ne bude javan, pri kreiranju je potrebno da odaberete opciju “Unlisted” umesto “Public”. Na taj način kreirani album se neće naći na vašoj stranici galerije, ali vi ćete kao administrator da imate pristup konkretnoj privantoj galeriji. Album u suštini postoji na internetu, ali može da mu se pristupi jedino direktnim linkom koji zna samo vlasnik galerije (putem opcije MyPhotos) i koji je tipa
http://picasaweb.google.com/username/nazivAlbuma?authkey=BxULmf.

Što se samih posetilaca vaše galerije tiče, oni imaju mogućnost pregleda slika, ostavljanja komentara na sliku (potrebno je da imaju google nalog), kao i download cele galerije. Gledano sa programerske strane, Picasa Web Album je urađen prema najnovijim internet standardima (AJAX). Pri pregledu slika, dok posmatrate sliku 1, u pozadini će se učitavati ostale slike iz galerije, tako da će prelazak na narednu sliku biti brz jer će ona već da bude učitana. Ukoliko, kao posetilac, nemate određen album koji biste želeli da posetite, možete da se upustite u pretragu slika što predstavlja i najveću draž Picasa Web Albuma. Uz pomoć ključnih reči možete da dođete do izuzetno lepih fotografija. Potpuno je jasno da je poruka Picasa Web Albuma: “Uživajte u multimediji!”

Korisni linkovi:
http://picasaweb.google.com
http://picasa.google.com/download

(Moj članak koji je će biti objavljen u junskom broju časopisa FONcom - studentskog časopisa Fakulteta Organiyacionih Nauka)