Miloš Petrović

Što sam bliže zavšetku faksa, sve više razmišljam o vojci.Do pre mesec dana sam imao jednu teoriju:
Vojska je ok, treba odslužiti tih 6 meseci, jača se karakter, fizička sprema, disciplina. I moj deda i otac su služili, zasto ne bi i ja. Civilna vojska mi je bezveze jer mislim da je za mekušce.

Medjutim, spletom okolnosti koje su se odigrale (ništa značajno, u glavnom oko faksa, raspitivanja za praksu i slicno) primetio sam kod sebe da sam naglo promenio mišljenje:
Vojska - čemu? Zašto bih išao u vojsku? Da neću da se spremam za neki novi rat, za borbu tuđe vizije ili odbranu sopstvene teritorije ćiji su delovi davno igubljeni. Da držim pušku 6 meseci umesto lap-topa. U trenutku kada završavam faks i sasvim sam u toku oko stručnih dešavanja trebam da se zarobim 6 meseci. Pitam se čemu? Ovim ne želim da tražim opravdanje. Zar nije bolje da tih 6 meseci odem na stručnu praksu i direktno pomognem ekonomskom jačanju svoga grada, regiona, zemlje. U trenutku kada imam priliku da se zaposlim, upravo brana moze biti to sto nemam odluženu vojnu obavezu. Da li ćemo još ratovati?

||

Ovim ne želim da sporim. Kao što je svakoj zemlji potrebna policija, tako je potrebna i vojska. Ali sada sam već ubeđen da to treba biti radno mesto a ne dužnost svakog građanina. Apsolutno se slažem da zemlju treba čuvati i braniti, ali ako drugi koji su mogli to da učine nisu učinili, čemu onda cela priča.