Beograđani i “Beograđani”
Tema regionalizacije (i suprotnog pojma - Beogradizacije), kako stvari stoje, još dugo će biti aktuelna u provincijskim mestima u Srbiji. Ne planiram da u ovom tekstu tupim o politici i o tome kako je regionalni razvoj manjih sredina i više nego potreban da bi ova zemlja koliko - toliko ekonomski napredovala, već ću se fokusirati na to kako ljudi iz moje najbliže okoline gledaju na relaciju glavni grad - manja srpska sredina.
Ja živim u Boru - ukratko, u gradiću sa oko 40.000 stanovnika i velikim socijalnim problemima. I vrapci na granama znaju da je Rudarsko Topioničarski Basen (RTB) Bor podigao ovaj grad, kao što ga u zadnjih 15ak godina razgrađuje. U situaciji opšte egzistencijalne neizvesnosti mnogi mladi ljudi u potrazi za boljim životom kreću put “obećanog grada” Beograda.
U ljudskoj prirodi je da se konstantno teži ka boljem, što je meni potpuno jasno i prihvatljivo.
Ono što je mi je zapalo za oko su sve češći komentari mladih Borana koji sami sebe, posle 2, 3 ili 4 godine studiranja u Beogradu, nazivaju “Beograđani”. Ti naši mladi “Beograđani” kada dođu u mesto gde su rođeni počnu da prosipaju priče o “obećanom gradu” kao spasu za sve probleme. “U nameri da nam otvore oči” ne biraju sredstva pa izriču rečenice kojima u krajnjoj meri pljuju po svim ljudima koji žive u manjim sredinama.
Po logici koju oni nama predstvaljaju trebalo bi da se svi mi (iz ostatka Srbije) preselimo u Beograd i da zauzmemo radna mesta ljudima koji su rođeni u Beogradu i kojima je sve sto imaju u tom gradu. Ne retko čujem da je glupost živeti u Boru, da kada jednom uzjašete konja, ne treba se vraćati na magarca.
Migracije stanovništva su normalna stvar svuda u svetu, ali pljuvanje po rodnom mestu i stanovništvu istog je tipično samo za nas.
Da dodam. Pritome se svojski trude da ih i rođeni Beograđani prihvate kao takve. A to se neće desiti, kao što ni mi u Boru nećemo nikad recimo, Branislava Rankića proglasiti Boraninom bez obzira što je trenutno predsednik opštine.
Tako ti mladi ljudi ostaju ni na nebu ni na zemlji. Svuda stranci. Izgubljeni negde na autoputu života.
U svakom slučaju, ne treba im zaviditi niti se ljutiti na njih.
Svaka cast Igore, pogodio si sustinu.
A i bas si se raspisao u ovih nekoliko dana
I ako sam u BG-u sada vec 7 godina, ne osecam se kao Beogradjanin, niti pricam njihovim naglaskom i ako to mogu, ali necu. Ne znam gde ce me sudbina odvesti i gde cu ziveti, i nikada ne gledam daleko na buducnost- Volim i Bor i Beograd. Ako me pitate koji grad vise volim recicu vam da podjednako cenim i Bor i BG.
@Misko tako se pocinje pa posle…
Dodao bih….mladost - ludost…
U Beogradu je zaista lepo, ali samo kad mi je dzep pun, kad mi je rezervoar pun, i kad nemam nikakvih obaveza.
U Boru mi je lepo uvek.
Sta cu, jasem magarca i uzivam…Drago mi zbog onih na konju…
Ipak, neko zivotno iskustvo promeni razmisljanja, nacin zivljenja i na kraju i nacin ophodjenja , cak i prema bliznjima.
Ja se ne ljutim ni kad me neko vredja, indirektno ili direktno, iz prostog razloga, sto svako ima neki svoj put. Nekome je lepo tamo ili ovamo , ili negde drugde, a meni u Boru…
Evo pozdravljam sve Beogradjane i porucujem im da je meni sadrzajniji radni dan u Krivelju, nego u Nisu, Beogradu, Pristini, gde sam radio ranije i imao prelepe i dobro placene poslove.
Jednostavno, nekome odgovara veliki grad i njegove prednosti, a nekome male sredine.
Ima jedna poslovica- Bolje biti car u selu, nego ovca u gradu.
mmmmmmmmmmmeeeeeeeeeeeeeeeeee
Pozdrav svima…
No Comment. Totalno promasena tema i poenta.
Inace samo da se pohvalim da mi je ovo ubedljivo najcitaniji post na Blogu. Hvala svima koji su ga procitali.
Ja mislim da Milos nista lose nije hteo da kaze svojim komentarima na forumu i ne bi mu to uzeo za zlo
Inace ne bih ziveo u Beogradu ni da mi plate, nista ne moze da zameni , MOJ grad, MOJE naselje, MOJE dvoriste i MOJE prijatelje. Ne zelim da menjam MOJE za TUDJE. Znam da me neki nece razumeti al jbg.
mnogi kazu da nikada ne bi mogli da zive u Beogradu, ja im verujem. Jedna osoba koja kaze da nikada ne bi mogla da zivi u BG-u je moja mama
mada ako ja ukoliko slucajno budem ostao ovde cisto sumnjam da i ona nece doci 