Igor Mitrović :: Lightman’s Blog

Dnevni list PRESS je u broju od 24. septembra 2007.god. uz tekst pod naslovom “Lezbo Suzi” objavio i tri moje amaterske fotografije “poznate učesnice” televizijskog show-a “Veliki Brat” - Suzane Pavlović. Fotografije su načinjene 09.septembra u borskom lokalu “Monza” prilikom njenog nastupa sa MB Party timom…

Novinari Press-a su do slika došli putem foruma “Velikog Brata”, ili pak foruma “Bor 030″ gde su slike objavljene…

Zahvalio bih se i Narcotic(u) sa foruma “Veliki Brat” koji mi je ponudio advokata kako bi isterao “moj angažman u PRESS-u” na čistinu . Moralno bi bilo da su me samo potpisali kao fotografa .

Da se na planini “Crni Vrh” kod Bora gradilo nešto jako ekskluzivno i skupo uverila se i ekipa borskog portala “Bor 030” prilikom posete kompleksu “Jelen” na ovoj planini.

Na 30-ak kilometara od Bora, odnosno 20-ak od Brestovačke banje i 15-ak od Borskog jezera nalazi se jedna od najlepših planina u Srbiji - Crni Vrh. Svu lepotu ovog masiva uvideli su planinari koji su još 1952. godine dobili svoj dom na 1043 metara nadmorske visine. U neposrednoj blizini planinarskog doma nalazi se skijaška staza sa ski-liftom koji je bio u funkciji sve do početka radova na luksuznim objektima “Hajatovog grada”.

Blizina asfaltnog puta Bor-Žagubica, prijatna planinska klima sa dubokim snežnim pokrivačem koji traje gotovo do maja, bujno zelenilo i čist planinski vazduh učinili su da se posegne za projektovanje objekata, za čiju gradnju je do sada potrošeno 50 miliona (ovo je podatak o kome se mnogo špekuliše jer zapravo niko nema tačne podatke o novcu koji potrošen) .
Sa sirnošću se zna da je izgradja definitivno prekinuta 2000. godine (intenzitet gradnje je smanjen 1999. godine za vreme bombardovanja), do konačnog završetka svih objekata u kompleksu je potrebno potrošiti još 50 miliona (a sa 1.000 radnika, komplet posao bi se završio za 2 godine).
U međuvremenu se izgrađeni objekti ruše, fasade padaju, a vlaga preti i pokrivenoj, 100% završenoj, toplani…

Jako ljubazni radnici “Energoprojektovog” obezbeđenja su nam rekli da je do sada bilo interesovanja za ove objekte i da su neretko potencijalni kupci dolazili na Crni Vrh i privatnim helikopterima.
Na naše pitanje da li na ovoj planini ima snega i da li bi se eventualna kupovina isplatila, odgovoreno nam je: “Snega ima dosta, u proteklih 6 godina koliko obezbeđujemo ovaj hotel, jedino prošle zime nije bilo snega, inače zna da padne krajem septembra pa da se otopi u maju. Problem prave smetovi koji visoki po 2-3 metra zbog kojij je i neprohodan put Bor - Žagubica“.

Ovih dana je pooštrena procedura za novinare i znatiželjne putnike namernike, tako da obezbeđenje uzima sve lične podatke, pa i broj tablice vozila koja se zaustavljaju ispred rampe, kažu iz Jočićevog ministarstva došlo naređenje.
Jočić nije prvi, a izgleda ni poslednji ministar koji je bacio oko na ono što se gradi u ovoj planini, još samo da neko baci keš i da se “crnovrško čudo” stavi u funkciju.

U prilog onima koji smatraju da je investicija probala idu i rezultati istraživanja rudnih bogatstava na Crnom Vrhu od strane firme “Dandi - plameniti metali”.
Javna je tajna da celo ovo područije leži na tonama bakra, zlata, platine, paladijuma, srebra i ostalih plemenitih i jako skupih metala čija bi eventualna eksplotacija nepovratno uništila plelepu prirodu ovog kraja…

Planina Crni Vrh kod Bora, pored zloglasnog puta Bor - Žagubica koji je svake zime neprohodan, poznata je i po još jednom hiru (ili pametnoj investiciji) ne tako davno posrnulog režima Slobodana Miloševića. Ekskluzivni hotel, nosioc “Hajat” licence, građen je kao najstroža državna tajna. I u njegovu izgradnju, do prestanka radova, potrošeno je čitavih 30 miliona dolara (izgrađeno je samo 60%, a da bi se ceo objekat završio potrebno je između 10 i 20 miliona dolara).

Izgradnja “zabranjenog grada”, koji se po projektima prostire na preko 14 hektara (od kojih 51.000 kvadratnih metara čine sobe i apartmani), prekinuta je naposredno posle pada Slobodana Miloševića, 2000. godine . Ceo kompleks je trebalo da opslužuje ukupno 2.000 radnika.

Pogled s terase predsedničke palate veličine nekoliko stotina kvadrata više je nego impresivan i pada na planinski venac Velikog krša i planine Stol. U takozvanom B objektu nalazi se hotel sa 390 ležaja u 172 dvokrevetne sobe, 16 apartmana, dva restorana za 100 osoba, kafe i čaj bar, velika kongresna i kamin sala i tržni centar.

U vreme izgradnje hotel “Jelen” je bio tek drugi “Hajatov” hotel koji je namenjen zimskom turizmu.

Po maketama “Energoprojekta” - firme koja je izradila projekat i bila izvođač hotel je trebao da izgreda baš ovako:

Uskoro nastavak teksta sa slikama kako sada izgledaju 30 miliona dolara, para građana Srbije, “zarobljenih” na borskom Crnom Vrhu.

Sigurno se sećate simpatičnog animiranog filma pod nazivom “Space Jam” (Svemirsko zakucavanje) u kome Majkl Džordan (u to vreme malo više golfer nego košarkaš) uz podršku Duška Dugouška, Patka Dače i družine pokušava da spasi crtani svet od  zlih vanzemaljaca koji su da bi pobedili “ukrali” talenat od najboljih igrača američke lige.

Sudeći po rezultatima i igri naših košarkaša imam utisak da je i njima neko “ukrao” talenat. Ako su porazi od Rusije i Grčke bili očekivani obzirom da smo na Evropsko Prvenstvo poveli mladu ekipu, onda je nekadašnju košakašku naciju izgubljena utakmica od Izreala i ispadanje u prvom krugu jako zabolelo. Boli i činjenica da smo kao Jugoslavija (ma šta bili ispred tog imena) davali časove basketa svim ovim zemljama koje su sada ispred nas (a mnogo ih je), kada je prestalo to ime da važi prestale su i medalje da dolaze. Nema više okupljanja ispred skupštine glavnog grada, nema više petarci, sirena i lude vožnje autom kroz centar grada u večeri pobede, nema više ničega…

Situacija u našoj reprezentativnoj košarci je takva da nam ni dva Džordana nebi pomogla…

Tema regionalizacije (i suprotnog pojma - Beogradizacije), kako stvari stoje, još dugo će biti aktuelna u provincijskim mestima u Srbiji. Ne planiram da u ovom tekstu tupim o politici i o tome kako je regionalni razvoj manjih sredina i više nego potreban da bi ova zemlja koliko - toliko ekonomski napredovala, već ću se fokusirati na to kako ljudi iz moje najbliže okoline gledaju na relaciju glavni grad - manja srpska sredina.

Ja živim u Boru - ukratko, u gradiću sa oko 40.000 stanovnika i velikim socijalnim problemima. I vrapci na granama znaju da je Rudarsko Topioničarski Basen (RTB) Bor podigao ovaj grad, kao što ga u zadnjih 15ak godina razgrađuje. U situaciji opšte egzistencijalne neizvesnosti mnogi mladi ljudi u potrazi za boljim životom kreću put “obećanog grada” Beograda.
U ljudskoj prirodi je da se konstantno teži ka boljem, što je meni potpuno jasno i prihvatljivo.

Ono što je mi je zapalo za oko su sve češći komentari mladih Borana koji sami sebe, posle 2, 3 ili 4 godine studiranja u Beogradu, nazivaju “Beograđani”. Ti naši mladi “Beograđani” kada dođu u mesto gde su rođeni počnu da prosipaju priče o “obećanom gradu” kao spasu za sve probleme. “U nameri da nam otvore oči” ne biraju sredstva pa izriču rečenice kojima u krajnjoj meri pljuju po svim ljudima koji žive u manjim sredinama.

Po logici koju oni nama predstvaljaju trebalo bi da se svi mi (iz ostatka Srbije) preselimo u Beograd i da zauzmemo radna mesta ljudima koji su rođeni u Beogradu i kojima je sve sto imaju u tom gradu. Ne retko čujem da je glupost živeti u Boru, da kada jednom uzjašete konja, ne treba se vraćati na magarca.

Migracije stanovništva su normalna stvar svuda u svetu, ali pljuvanje po rodnom mestu i stanovništvu istog je tipično samo za nas.

Taman sam pomislio da se vreme cenzure nalazi miljama daleko od nas, kad ono… Čitam u današnjim novinama kako je talk-šou glumca Marka Živića, koji se emitovao na srpskoj verziji američke televizije FOX, skinut sa programa zbog, navodno, nove programske šeme u koju se emisija ne uklapa…

To bi sve bilo normalno da se ne radi o emisiji koja ima najveću gledanost na pomenutoj televiziji. Naime, G-din Marko Živić je u svojim “epizodama” na dugovit način “peckao” srpske političare, pa i najvećeg medju njima, nedodirljivog direktora RTS-a, Aleksandra Tijanića.Špekuliše se da su neke moćne veze proradile kako bi se ovaj šou sklonio sa nacionalne TV Fox, a život nas je naučio da gde ima dima, ima i vatre…

Nadam se da neće još dugo skala pokazivati 232 / 47 . Telekom je najavljivao da će povećanje brzine definitivno nastupiti 1.septembra - DANAS! Na pojedinim blogovima su se već pojavile informacije da je brzina povećana, naravno ne u istom mahu svima, ali se nadam ću i ja uskoro doći na red.

Na moju veliku žalost, Telekom neće povećati brzine UPLoada, već samo DOWNLoada, što praktično znači da će paket 256/64 sada glasiti 512/64 što nikako ne raduje one kojima je brzina uploada podjednako bitna kao i brzina downloada.