Igor Mitrović :: Lightman’s Blog

Čitajući tekstove na Blogu mog prijatelja Vladimira (širim Blogerskim krugovima poznatiji kao Deda) i zbog činjenice da se bližimo najznačajnijem skupu Blogera u našoj zemlji - BlogOpenu, osetio sam potrebu da oživim ovaj svoj (mali) Blog posle punih 6 meseci…

Kao prvi korak ka mom povratku među Blogere, obećao sam sebi “Od sutra ponovo pišem na Blogu”, pa nek mi je sa srećom .

I posle 7 godina nakon famoznog 5.10.2000.god. neki od građana Srbije prolaze kroz isti pakao i iste sisteme vrednosti koji su važili pre i za Miloševićeve diktature…

Povod za ovaj tekst je diskusija na Forumu Bor030 o neracionalnom ili neobjekivom izveštavanju TV Bor povodom današnjeg protesnog skupa građana Bora u usmrenog protiv određenih odluka SO Bor.

Kako sebe smatram poznavaocem prilika u ovoj borskoj medijskoj kući imao sam potrebu da stanem uz novinare (ne i rukovodsvo) i odbranim struku kojom se i sam amaterski bavim.U opštinskoj televiziji trenutno vlada sveobuhvatna konfuzija što zbog loše organizacije, a mnogo više zbog ucenjivačkog stava Predsednika Opštine, koji bukvalno uslovljava dalje finansiranje izveštavanjem u svoju korist. U takvoj situaciji mladi i neiskusni novinari koji su tek ušli u prljavu igru koja važi na relaciji mediji - politika, nemaju baš mnogo manevarskog prostora. Hodajući po žici nezameranja nisakim često im se desi da zbog svoje objektivnosti načine korak koji ih košta dalje egzistencije, sa jedne strane i oštre kritike javnost, sa druge.

Radio Televizija Bor je na sreću, ili na žalost dobila regionalnu frekvenciju čime su se izdaci značajno povećali, a samim tim i zavisnost od svog osnivača i finansijera SO Bor.

Nedavno je zbog duga od 1.000.000 dinara isključena struja, pa je program obustavljan 24h. Opština je izmirila deo duga, ali nalogodavac budžeta i prvi čovek ove opštine iskoristio priliku da optuži rukovodstvo zbog prekomernog broja radnika. Javna je tajna da on sam šalje svoje nekvalifikovane ljude u javna preduzeća, a to prikazuje kao dobronamerni čin i borbu protiv nezaposlenosti.

Predsednik Opštine Bor je, pogodili ste, iz redova Srpske Radikalne Stranke te su ovakve stvari, na žalost, potpuno očekivane…

Juče su nacionalni mediji objavili da će poslanici u republičkom parlamentu dobiti Lap Top računare koji bi trebali da zamene štampane materijale i ubrzati rad skupštine… Takođe je objavljeno da će pre toga oni ići na obuku za korišćenje tih napravica (kako nekog slučajno nebi ubila stvuja a i kako da se zaštititli nebi li im, ne daj Bože, neki haker ukrao jako poverljive podatke)… Neki poslanici su se jedva navikli i na elektronsko glasanje (živela aklamacija), dok su drugi ubeđeni da je CIA inslirala svoj informacioni sistem u kako bi nas špiunirala…

Naravno i računare i kurs će platiti građani Srbije jer su poslaničke plate male i nedovoljne za zivot, a kamoli za takve novotarije, dok će i dalje mnoge škole časove informatike držati pomoću table i krede…

Ushićeno pripremajući se za BlogOpen, 10.novembra, konstatujem da se baš toga dana moja sestra od tetke udaje, više ne znam da li trebam da budem srećan ili tužan, obrćem kalendar, proveravam datume… I dalje ne mogu da verujam da mi se to dešava, zovem dragu mamu i dobijam potvrdu onoga čega sam se bojao…

Izbor je težak, ali gotovo da sam siguran da ću te subote umesto u Novom Sadu biti u Leskovcu. Nadam se da će mi mnogobrojna blogerska ekipa iz Bora koja planira da dodje na BlogOpen valjano preneti atmosferu…

BlogOpen će biti i sledeće godine, ako Bog da, a svadba valja neće, pa se vidimo tada…

U subotu (06.oktobra) je održano predavanje “Inovacija & internetizacija poslovanja” u organizaciji “BITNO” - Borske internet organizacije i firme “Digimed“. Predavanja na ovu itekako zanimljivu i korisnu temu održali su Miodrag Kostić, Tijana i Miloje Sekulić ispred agencija Veza, odnosno Poslovna Znanja.

Kroz razgovor sa onima koji su bili na pravom mestu u pravo vreme i odslušali tročasovno inovativno predavanja saznao sam da su ljudi u Boru “gladni” sličnih predavanja. Prisutni u borskoj “Narodnoj biblioteci” su bili uglavnom ljudi koji su već na neki način povezani sa menadžmentom ili infomatikom, ali su izostali oni čije se prisustvo očekivalo - privatnici.

Borsko “internet nebo” se ubrzano razvija, određeno breme toga ide na leđa Zorana Stankovića i Web Tima “Bor 030″, ali i na činjenici da mnogi Borani imaju svoje lične blogove. Dakle, kupci su edukovani, a šta je sa onima koji bi trebali da prodaju robu? Njih nema, ili ih ima u jako lošem izdanju (bolje i da ih nema).

Lično bih voleo kada bi umesto na sajt Pakoma otišao na portal nekog od lokalnih prodavaca, kada bi umesto telefonom pizzu naručio preko interneta, kada bi od kuće mogao da rezervišem sobu u Brestovačkoj banji,…

Porazno je to da se privatnici i privrednici ni ne interesuju da svoje poslovanje unaprede korišćenjem modernih tehnologija i interneta kao medija.

Ideja organizacije “BITNO” je počne da radi na tom problemu, proces će biti mukotrpan i dugotrajan, ali se nadam da neće biti uzaludan.

* PS
01. Slike sa predavanja “Inovacija & Internetizacija poslovanja” možete da pogledate u mojoj Flickr galeriji.
02. Zahvalio bih se predavačima na izuzetno korisnom predavanju i lepom druženju. Svakako bih voleli da ih ponovo vidimo u našem gradu.

Dnevni list PRESS je u broju od 24. septembra 2007.god. uz tekst pod naslovom “Lezbo Suzi” objavio i tri moje amaterske fotografije “poznate učesnice” televizijskog show-a “Veliki Brat” - Suzane Pavlović. Fotografije su načinjene 09.septembra u borskom lokalu “Monza” prilikom njenog nastupa sa MB Party timom…

Novinari Press-a su do slika došli putem foruma “Velikog Brata”, ili pak foruma “Bor 030″ gde su slike objavljene…

Zahvalio bih se i Narcotic(u) sa foruma “Veliki Brat” koji mi je ponudio advokata kako bi isterao “moj angažman u PRESS-u” na čistinu . Moralno bi bilo da su me samo potpisali kao fotografa .

Da se na planini “Crni Vrh” kod Bora gradilo nešto jako ekskluzivno i skupo uverila se i ekipa borskog portala “Bor 030” prilikom posete kompleksu “Jelen” na ovoj planini.

Na 30-ak kilometara od Bora, odnosno 20-ak od Brestovačke banje i 15-ak od Borskog jezera nalazi se jedna od najlepših planina u Srbiji - Crni Vrh. Svu lepotu ovog masiva uvideli su planinari koji su još 1952. godine dobili svoj dom na 1043 metara nadmorske visine. U neposrednoj blizini planinarskog doma nalazi se skijaška staza sa ski-liftom koji je bio u funkciji sve do početka radova na luksuznim objektima “Hajatovog grada”.

Blizina asfaltnog puta Bor-Žagubica, prijatna planinska klima sa dubokim snežnim pokrivačem koji traje gotovo do maja, bujno zelenilo i čist planinski vazduh učinili su da se posegne za projektovanje objekata, za čiju gradnju je do sada potrošeno 50 miliona (ovo je podatak o kome se mnogo špekuliše jer zapravo niko nema tačne podatke o novcu koji potrošen) .
Sa sirnošću se zna da je izgradja definitivno prekinuta 2000. godine (intenzitet gradnje je smanjen 1999. godine za vreme bombardovanja), do konačnog završetka svih objekata u kompleksu je potrebno potrošiti još 50 miliona (a sa 1.000 radnika, komplet posao bi se završio za 2 godine).
U međuvremenu se izgrađeni objekti ruše, fasade padaju, a vlaga preti i pokrivenoj, 100% završenoj, toplani…

Jako ljubazni radnici “Energoprojektovog” obezbeđenja su nam rekli da je do sada bilo interesovanja za ove objekte i da su neretko potencijalni kupci dolazili na Crni Vrh i privatnim helikopterima.
Na naše pitanje da li na ovoj planini ima snega i da li bi se eventualna kupovina isplatila, odgovoreno nam je: “Snega ima dosta, u proteklih 6 godina koliko obezbeđujemo ovaj hotel, jedino prošle zime nije bilo snega, inače zna da padne krajem septembra pa da se otopi u maju. Problem prave smetovi koji visoki po 2-3 metra zbog kojij je i neprohodan put Bor - Žagubica“.

Ovih dana je pooštrena procedura za novinare i znatiželjne putnike namernike, tako da obezbeđenje uzima sve lične podatke, pa i broj tablice vozila koja se zaustavljaju ispred rampe, kažu iz Jočićevog ministarstva došlo naređenje.
Jočić nije prvi, a izgleda ni poslednji ministar koji je bacio oko na ono što se gradi u ovoj planini, još samo da neko baci keš i da se “crnovrško čudo” stavi u funkciju.

U prilog onima koji smatraju da je investicija probala idu i rezultati istraživanja rudnih bogatstava na Crnom Vrhu od strane firme “Dandi - plameniti metali”.
Javna je tajna da celo ovo područije leži na tonama bakra, zlata, platine, paladijuma, srebra i ostalih plemenitih i jako skupih metala čija bi eventualna eksplotacija nepovratno uništila plelepu prirodu ovog kraja…

Planina Crni Vrh kod Bora, pored zloglasnog puta Bor - Žagubica koji je svake zime neprohodan, poznata je i po još jednom hiru (ili pametnoj investiciji) ne tako davno posrnulog režima Slobodana Miloševića. Ekskluzivni hotel, nosioc “Hajat” licence, građen je kao najstroža državna tajna. I u njegovu izgradnju, do prestanka radova, potrošeno je čitavih 30 miliona dolara (izgrađeno je samo 60%, a da bi se ceo objekat završio potrebno je između 10 i 20 miliona dolara).

Izgradnja “zabranjenog grada”, koji se po projektima prostire na preko 14 hektara (od kojih 51.000 kvadratnih metara čine sobe i apartmani), prekinuta je naposredno posle pada Slobodana Miloševića, 2000. godine . Ceo kompleks je trebalo da opslužuje ukupno 2.000 radnika.

Pogled s terase predsedničke palate veličine nekoliko stotina kvadrata više je nego impresivan i pada na planinski venac Velikog krša i planine Stol. U takozvanom B objektu nalazi se hotel sa 390 ležaja u 172 dvokrevetne sobe, 16 apartmana, dva restorana za 100 osoba, kafe i čaj bar, velika kongresna i kamin sala i tržni centar.

U vreme izgradnje hotel “Jelen” je bio tek drugi “Hajatov” hotel koji je namenjen zimskom turizmu.

Po maketama “Energoprojekta” - firme koja je izradila projekat i bila izvođač hotel je trebao da izgreda baš ovako:

Uskoro nastavak teksta sa slikama kako sada izgledaju 30 miliona dolara, para građana Srbije, “zarobljenih” na borskom Crnom Vrhu.

Sigurno se sećate simpatičnog animiranog filma pod nazivom “Space Jam” (Svemirsko zakucavanje) u kome Majkl Džordan (u to vreme malo više golfer nego košarkaš) uz podršku Duška Dugouška, Patka Dače i družine pokušava da spasi crtani svet od  zlih vanzemaljaca koji su da bi pobedili “ukrali” talenat od najboljih igrača američke lige.

Sudeći po rezultatima i igri naših košarkaša imam utisak da je i njima neko “ukrao” talenat. Ako su porazi od Rusije i Grčke bili očekivani obzirom da smo na Evropsko Prvenstvo poveli mladu ekipu, onda je nekadašnju košakašku naciju izgubljena utakmica od Izreala i ispadanje u prvom krugu jako zabolelo. Boli i činjenica da smo kao Jugoslavija (ma šta bili ispred tog imena) davali časove basketa svim ovim zemljama koje su sada ispred nas (a mnogo ih je), kada je prestalo to ime da važi prestale su i medalje da dolaze. Nema više okupljanja ispred skupštine glavnog grada, nema više petarci, sirena i lude vožnje autom kroz centar grada u večeri pobede, nema više ničega…

Situacija u našoj reprezentativnoj košarci je takva da nam ni dva Džordana nebi pomogla…