Pukovnikova žena, njena zaova i sanitarni inspektor Grujić
Zora je blejala na horizontu, plesala poput Aske pred zlokobno iskeženim čeljustima vuka – pomrčine. Sanitarni inspektor Grujić ustaje iz kreveta, mada nije trenuo cele noći, i odlazi do kupatila. Dugo se umivao, potom nanosio penu na lice i laganim pokretima brijačem slao u zaborav dvodnevnu bradu.
Danas je najznačajniji dan u njegovom jednoličnom životu. Upoznaće devojku na koju je već odavno bacio oko. To je zaova pukovnikove žene, starije gospođe koja mu je pre neki dan prijavila određene nepravilnosti u vezi sa radom jednog restorana i koja mu je, nakon kratkog ispitivanja o njegovim ličnim stvarima, velikodušno ponudila njene provodadžijske usluge. Tu je dogovor pao i evo, sviće taj dan – dan viđenja.
U osam sati pokucao je na vrata pukovniku i njegovoj ženi. Vrata je otvorio pukovnik. Sanitarni inspektor Grujić se predstavlja i ulazi. Pukovnik ga nudi pićem i sedaju u udobne, salonske fotelje. Otpočinju razgovor, kad, u salonu se pojavljuje pukovnikova žena, već spremna za izlazak. Oni ustaju, kao što je red, a inspektoru tad zaigra levo oko.
Oko deset sati, on i pukovnikova žena ušli su u dvorište neke kuće u predgrađu, iz koje su dopirali zvuci poznate opere, kao odjeci u njegovoj glavi kada pretera sa pićem. Već su bili pred vratima, okruženi mačkama – bilo ih je na desetine, kad on pogleda svoju provodadžiku i prenerazi se. Umesto gospođe s kojom je stigao na ovo mesto, grbave i nakežene bečile su se dve brkate, krezube babe umotane u crne šamije. Iz grla im je šištalo, a oči su im bile skroz bele. Nebo se naoblačilo.
U podne počinje nezapamćena oluja. Munje seku vidik, gromovi se nadglašavaju. On, izbezumljen i bled, lezi na slami nasred ogromne prostorije. Zidovi su oslikani prizorima i vizijama koje on nikom ne bi poželeo da vidi. Okovan je i nag. Oko njega, sa zapaljenim plavim i zelenim svećama, u krugu – stoje stare babe i ponavljaju:
- Treba nam tvoje seme!
Iz pomrčine izranja spodoba koja je imala koziju glavu i noge, a telo žene. Imala je tri sise. U ruci je nosila bodež, kojim mu je kasnije na grudima urezala reč koju ne bih ovde pomenuo. Zatim se kozoglava preseli između njegovih nogu! Na tren, on ugleda pukovnika koji je, iza onih baba koje su nešto mrmljale, sedeo u fotelji i gladio svoje bakenbarde. Dok mu je kozoglava odgrizala mošnice, izgubio je svest.
Sanitarni inspektor Grujić se budi znojav i brzo se maši rukom put svojih genitalija. Uverava se da je sve na svom mestu uz lagodan uzdah. Zvoni telefon. On se javlja i čuje glas pukovnikove žene. Shvata da je zakasnio na viđenje. Izvinjava se i izjavljuje da odmah stiže. Oblači se i strmoglavo silazi na ulicu.
Kad je stigao, ispred vrata je ispljunuo žvaku koju je žvakao jer nije stigao ni zube da opere i nasmejao se sam sebi:
- Kakav san!
Ušao je za pukovnikom u salon, kad mu pukovnikova žena pokaza put do sobe i svečanim glasom reče:
- Unutra je. Čeka Vas. Moja zaova!
Ulazeći u sobu nervozno je lomio prste. Konačno će upoznati ženu sa kojom će, po svemu sudeći, provesti ostatak svog života. Stajala je kraj prozora okrenuta leđima. Jutarnju tišinu mirne uličice zapara očajnički vrisak…