сенка
при нејасној светлости жуте
воштане свеће
која даје сабласан облик
свакој познатој ствари у овој соби
где обитавам већ век и по
нејасан самом себи
збуњен
затечен својим постојањем
шуштање тек рођеног лишћа
повремени урлик ветра
и ја сам
замишљен и блед
уморен од страшног сећања
сећања на тог дечака
и лажног осмејка
у углу усана његових
сећанја на лице боје пауса
већ век и по
мори ме одјек његовог гласа
када је уплашен упитао ветар
има ли на копну
противуречности
или то само таласи креште
дроњави сaборац
ох дроњави саборче
од волатила саздани
не заборави
та ти дишеш
непријатељу заврат
та ти желиш
та ти сањаш
та ти се
дроњави саборче
од волатила саздани
ознојен неусхићен
трапав обесмишљен
рањен озлојеђен
смејеш
смејеш се
ох дроњави саборче
мој
на леђима ме носиш
и у мозгу
одустајеш одустани
мој дивни
бесним вуковима
подари кез
