Ne usuđujući se
U više navrata, nisam se usudio da pogledam sebi u oči, da se suočim sa pogledom svog odraza iz ogledala. Ne znam, opasne su to stvari. Stideti se od samog sebe a ne usuditi se na ispovest, priznanje. I tako… Sada sedim, blenem niz trenutke koji me zaobilaze, a sa ogledana na zidu, bode me onaj pogled. Oduvek mi je manjkalo odlučnosti ili sam samo isuviše brinuo zbog posledica. Ipak, okrećem glavu polako, polako, čini mi se čitavu večnost i u trenutku kad se susretnu dva para crnih očiju, ogledalo puca. Znao sam! Još sedam godina nesreće. Eto…
Saša D. Lović