Saša D. Lović WeBlog

„Osnovni problem svake političke filozofije je problem legitimacije vlasti. Šta nas motiviše da poštujemo naređenja? Ovo pitanje ima dva ekstremna odgovora, oba nepolitična. Prvi glasi: slušam samo ona uputstva koja smatram dobrim, tačnije, najboljim. Ali to znači: ja uopšte ne slušam, nego dopuštam da me u krajnjem slučaju nagovore ili ubede. Bilo kako, činim samo ono što želim, ne obazirući se na tuđu zapovest.
Ovaj odgovor bismo mogli nazvati anarhističkim. To je nepolitičan odgovor. On ne zna za problem legitimacije vlasti. On ne zna za razliku između legitimne i nelegitimne vlasti, jer je za njega vlast kao takva nelegitimna. Ovaj način mišljenja je danas veoma rasprostranjen. Za mnoge je već sam izraz ‘vladajući’ izraz kritike, čak gotovo pogrdna reč. Anarhizam postaje političan kada se konstituiše u pokretu, s ciljem da ukine postojeću vlast protiv volje ostalih, i u tu svrhu sam pokušava da vrši vlast, čak iako je ona po prirodi svojoj privremena.
Drugi nepolitičan odgovor glasi: Slušam iz straha, jer mi ništa drugo ne preostaje. Šteta koju trpim zbog neposlušnosti uvek nadmašuje štetu zbog poslušnosti. Ovo je odgovor roba. Ni njega ne zanima pitanje legitimacije vlasti. Njegova poslušnost nema veze sa odobravanjem. Otuda je vlast nad robovima, kako kaže Aristotel, suprotna političkoj vlasti.”
(Robert Spaemann: iz eseja „Utopija slobode od vlasti”)

Pre no što sam pristupio pisanju, potrošio sam dosta vremena razmišljajući kako, na koji najpristupačniji način uspostaviti komunikaciju sa Vama, ovde prisutnom publikom. Kada dajem etičku / moralnu / karakteristiku vremena u kojem živim, pretvaram se u mrak i strah sa ulica.Strah koji proživljavamo, ponašanje i osećanja ljudi: postajemo nepovjerljivi, plašljivi, izbegavamo susrete, postajemo osetljivi na sve što se vidi i što se čuje. Zapitati se, kakvi smo mi to ljudi, kakav sam ja karakter, kakve su moje unutrašnje osobine kao čoveka. Ponašam li se u skladu tri Platonova načela, da u životu treba sve činiti kroz: DOBROTU, ISTINU I LEPOTU, ili je posredi nešto drugo. Za sve to, meni je bila potrebna osnovna misao, misao kao vodilja prožeta snažnim osećajem radosti, sreće i zadovoljstva. Motiv kao pokretač umetničkog doživljaja, pronašao sam u ljubavi i medjusobnom razumevanju kao temelj sreće, a ne na imovini i bogatstvu, onom materijalnom čemu se na žalost, obično teži .

Prava umetnost daje umetnički zamah - zaboravi na razliku između legitimne i nelegitimne vlasti, jer za tebe vlast kao takva treba da je nelegitimna, čak iako je ona po svojoj prirodi privremena, a ona pogrešna upozorava da lažnost nema puta do duha - šteta koju trpim zbog neposlušnosti uvek nadmašuje štetu zbog poslušnosti( ovo je odgovor roba ). Autor koji stvarajući oseća večno, to isto trebao bi osećati i konzument umetničkog dela. Stoga, čitati ili gledati treba samo ono sto nas približava večnosti, jer s njima osecamo svetove i prostore onih tajni što nastanjuju naš život.. Taj večiti plamen što gori u srcu, osvetljava mi put koji nalazim u sebi. Ako ga ne nađeš unutar sebe, uzalud ćeš ga tražiti negde drugde. Zato, putniče
treba krenuti, put je dug, težak, a prepreka mnogo…Skulptura, slikarsko platno, napisana pesma ili muzika koju izrađuješ, slikaš, pišeš, slušaš ili komponuješ, pretvoriće plamen u buktinju, dok posmatraš i poštuješ,
njegovo ce svetlo postepeno ojačati. Tada ćes znati da je početak puta pronađen, a kad pronađes kraj, njegovo ce svetlo iznenada postati beskonačno.
Zaboravio sam na razliku između legitimne i nelegitimne vlasti, jer za mene vlast kao takva treba da je nelegitimna, čak iako je ona po svojoj prirodi privremena. Jednostavno, ne želim da budem rob, da me sputava kliše i uspostavljene norme ( dogme ). To trebaš stalno ponavljati u sebi!

==============================================
Ovaj članak je napisan u Wednesday, March 14th, 2007 , u 11:53 am časova. Nalazi se u kategoriji: politika. Komentare na ovaj članak možete pratiti i putem RSS 2.0 feed(a). Dozvoljeno je ostavljanje komentara na ovaj članak.