Saša D. Lović WeBlog

откуд опет онај очај
немало па звезда гасне
и страхови тада се пробуде
снове моје залуде
ум да загаде
( нема ничег између две заграде )
откуд опет овај очај
васколика јад никако да спласне
не рачунај ме више у људе
кад се мисли црне буде
уморну ми душу ваде
( нема ничег између две заграде )

Jednog zimskog prepodneva, onakvog kakva samo mogu da budu takva prepodneva, Milićko i prijatelj mu Sulja, kao svi bivši alkoholičari, sedeli su u Libertasu, ispijali espresa i kisele vode, bacili po koji pogled kroz prozor na lepe službenice koje tuda prolaze i slušali izlupavanja ostalih gostiju, uglavnom pijanih. Na televiziji ( Eurosport naravno) svetsko prvenstvo u karlingu koje je toliko bilo zanimljivo da niko nije ni bacio pogled, osim domišljatog Milićka kome sinu ideja. Naime, ushićeni i on i Sulja počeše da kuju planove o osnivanju karlig kluba, jer takvog u Srbiji sigurno nema, o odlasku na olimpijadu, jer čim je to jedini klub, njih dvojica bi bili i reprezentativci naše zemlje. O tome nisu pričali nikome – da im ne ukradu ideju. Pošto su se razišli, Milićko je otišao kući i prionuo na posao, ali avj, neki likovi iz Beograda, valjda, to su učinili tek neki dan pre ovih naših. Čak su dobili od sponzora i Olimpijskog komiteta put u Kanadu na dvadesetodnevne pripreme. Sutradan smo svi saznali za to. I sad vi mislite – Milićko i S Sulja su klonuli duhom!? Naprotiv, već smišljaju novi pakleni plan.

Milićko – Milan Milićević
Sulja – Nebojša Milutinović
Narator – Saša D. Lović

при нејасној светлости жуте
воштане свеће
која даје сабласан облик
свакој познатој ствари у овој соби
где обитавам већ век и по
нејасан самом себи
збуњен
затечен својим постојањем
шуштање тек рођеног лишћа
повремени урлик ветра
и ја сам
замишљен и блед
уморен од страшног сећања
сећања на тог дечака
и лажног осмејка
у углу усана његових
сећанја на лице боје пауса
већ век и по
мори ме одјек његовог гласа
када је уплашен упитао ветар
има ли на копну
противуречности
или то само таласи креште

ох дроњави саборче
од волатила саздани
не заборави
та ти дишеш
непријатељу заврат
та ти желиш
та ти сањаш
та ти се
дроњави саборче
од волатила саздани
ознојен неусхићен
трапав обесмишљен
рањен озлојеђен
смејеш
смејеш се
ох дроњави саборче
мој
на леђима ме носиш
и у мозгу
одустајеш одустани
мој дивни
бесним вуковима
подари кез

U više navrata, nisam se usudio da pogledam sebi u oči, da se suočim sa pogledom svog odraza iz ogledala. Ne znam, opasne su to stvari. Stideti se od samog sebe a ne usuditi se na ispovest, priznanje. I tako… Sada sedim, blenem niz trenutke koji me zaobilaze, a sa ogledana na zidu, bode me onaj pogled. Oduvek mi je manjkalo odlučnosti ili sam samo isuviše brinuo zbog posledica. Ipak, okrećem glavu polako, polako, čini mi se čitavu večnost i u trenutku kad se susretnu dva para crnih očiju, ogledalo puca. Znao sam! Još sedam godina nesreće. Eto…

Saša D. Lović

Za Stevu

Dokolica ponekad ume da postane pokretačka energija, bilo za šta, za kreaciju, teror, mazohizam, a to je na svojoj koži osetio Đerđ Jožef, sredovečni kinooperater palanačkog bioskopa, kicoškog izgleda,brkova modeliranih u tanku crtu iznad usana, sede kose, naravno – začešljane malo u levo, obučenog u čisto, mada staro i prekratko odelo, namirisanog jeftinom kolonjskom vodom (bugarskom). Sve u svemu, bio je jedan tipičan primer onog kruga ljudi sa osećajem niže vrednosti, proizašlog iz stvarnih utisaka još u detinjstvu. Naime, odrastao je bez majčinske ljubavi, ulica ga je učila kako da se bori za golu egzistenciju, odrastao u bioskopu uz miris celuloidnih traka, miris zanesenjaka – filmofila, uz prigušenu svetlost i šarenilo na ekranu.

Utorak je lenjo glodao kosti svog sedamnaestog sata, palanka utopljena u jezero jesenje magle, na ulici samo psi, mrtvo lišće, bare… U svom sobičku, hladnim pivom je gasio svoju beskrajnu žeđ Đerđ Jožef, lokalni kicoš, kinooperater. Tišinu je narušavalo neprirodno krčanje koje je dopiralo iz prastarog radio-aparata, na stolo članak iscepan iz ko zna kojih novina, naslovljen:

‚, Evropa pre najezde hrišćanstva sa istoka ’’
Podigao ga je sa stola, masnog i crvotočnog i dugo je zurio, nepomično u nj. Brk mu je poigravao u ritmu vetra, koji je tog trenutka počeo da zavija i raznosi maglu sa sivih, gluvih i prostranih ulica. Sa interesovanjem je čitao, valjda po stoti put u sebi, pa nanovo tihim šapatom, pa onda isprekidano (dok je uzimao po koji gutljaj iz dugačke, braon flaše) sasvim na glas:
‚, Vekovima je skakanje preko vatre bilo magijski način da se pospeši rast letine u Evropi, kao što je to bio slučaj i u Grčkoj i Rimu. Primeri za to su skokovi koje izvode Škoti u igri zvanoj Moris, Belgijanci su igrali oko vatri u znak veselja i preskakali ih da bi letina bila dobra, Švajcarci, takođe, obično usred leta, maskirani bi udarali žestoko kijačama i baklje dizali visoko – kako bi žito izraslo visoko…’’

Razmišljao je posle ovog dugo i pitao se – gde je on to potrošio vreme? Da li je on dizao u vis baklju u znak veselja ili samo flašu, glas? Kome se on radovao, za koga je, sem za sebe, živeo? Za novi dan, za novi film, novu neotvorenu buteljku? No, sve ono što mu je u životu bilo radost, sada je mučenje, gušenje, dosada… Ali kome dušu da otvori, kome da se izjada? Ovo mesto je za njega bilo gluvo, on je za ovo mesto bio nem, u nedogled. Zar su mu jedini prijatelji predmeti, ortopedsko pomagalo – krevet i lavabo, požuteo i ispucao pod oštrim zubom vremena?

Skliznu suza niz kicošev čist obraz i on bolno uzdahnu, dok je ispod streje dopirao zvuk monotonije – gu, gu, gu – golubice su besomučno filozofirale. Prilegao je da odmori, sredovečni gubitnik i za tili čas zaspa. To su trenuci kad se soba ispunjava duhovima:
- …ni pivo nije popio… – prošaputa River Feniks.
- …ništa nije ni jeo… – nadoveza se Fernandel.
- …zaspao obučen, tc, tc,tc… – uzdahnu Brus Li.
- …čuješ ga kako samo teško diše… – zabrinu se Din Martin.
- …da, jako je uznemiren… – snishodljivo odgovori Greta Garbo.

Trgnuvši se neprirodno, probudi se nešto posle ponoći. Bio je bled i mokar od znoja. Usnio je bio praznu bioskopsku salu, iz zvučnika se širila psihodelična melodija, slična onoj iz filma Zabriski point, sa svih strana su dolazili buljuci histeričnog smeha. Na platnu nejasne slike, među kojima nekad razazna sebe, obučenog u belo u zadivljujućoj pozi, glamuroznom skoku preko vatre…

Lice Đerđa Jožefa se ozari. Shvatio je poruku koju mu je ko-zna—ko uputio u obliku snoviđenja.Shvatio je u čemu je njegov problem. U neispunjenom danu, dokolici, praznoj bioskopskoj sali… Zlo koje ga je jelo bilo je na celuloidnoj traci, u zvučnicima, na platnu, u škripi drvenih sedišta. Bioskop ga je lagano pretvarao u sebe. Kinooperater je vremenom postao mutant, asimilovana vrsta – Čovek Bioskop!

… a hteo je da putuje, da plovi raznim morima, da vidi egzotične zemlje, lepe žene, proba sva jela sveta, vina iz Argentine, popne se na piramidu, popne se na Statue of Liberty… I sve je on to već video, ali tuđim očima! Napokon se odlučio na taj korak! Spakovao je malobrojne stvari u koferčić, savio onaj isečak i stavio ga u džep, strmoglavo se sjurio niz stepenice na ulicu, mokru i sablasno praznu. Dugo je, dugo stajao ispred zgrade bioskopa I zurio u nju kao omađijan.

Nedugo iza zore, dok se varljivo jesenje sunce probijalo kroz maglu, koračao je polako, pogrbljen, istrošenim putem pored močvare. Iz daleka je dopiralo brujanje motora, nekog krša od vozila. Đerđ Jožef zastade i ispruži palac. Videvši ga tek na nekih desetak metara, stari kamiondžija naglo zakoči i zaustavi se tik uz njega.
- ‘ajde, upadaj… - otvori mu vrata stari kamiondžija i ovaj prvo ubaci koferčić, kiselo se nasmeja, uđe i zalupi vrata.
- Dokle ćeš?
- Što dalje, to bolje… - sa uzdahom je konstatovao kicoš.
- De, popi malo…
Uzeo je flašu i dobro potegao. Sa radija je curila neka setna narodna melodija koju prekide dubok, muški glas:
‚, Našu palanku potresla je nemila vest… Noćas je izgoreo naš bioskop… I pored lavovske borbe vatrogasaca, ništa nije spaseno… Procenjuje se da je izgorelo preko tri stotina rolni filma, sav inventar i uređaji. Da nesreća bude veća, pronađeno je i telo Đerđa Jožefa, kinooperatera koji je stradao u požaru. Sahrana će se obaviti sutra u 13 časova na novom palanačkom groblju…’’

Iza vesti nova setna melodija.
- Svašta… - začudi se kamiondžija i potegnu muški iz flaše.Sunce je već bilo visoko, dug put za njima, ispred njih još duži i ne znaju ni jedan, ni drugi hoće li on doneti novu dokolicu ili…

Saša D. Lović

„Osnovni problem svake političke filozofije je problem legitimacije vlasti. Šta nas motiviše da poštujemo naređenja? Ovo pitanje ima dva ekstremna odgovora, oba nepolitična. Prvi glasi: slušam samo ona uputstva koja smatram dobrim, tačnije, najboljim. Ali to znači: ja uopšte ne slušam, nego dopuštam da me u krajnjem slučaju nagovore ili ubede. Bilo kako, činim samo ono što želim, ne obazirući se na tuđu zapovest.
Ovaj odgovor bismo mogli nazvati anarhističkim. To je nepolitičan odgovor. On ne zna za problem legitimacije vlasti. On ne zna za razliku između legitimne i nelegitimne vlasti, jer je za njega vlast kao takva nelegitimna. Ovaj način mišljenja je danas veoma rasprostranjen. Za mnoge je već sam izraz ‘vladajući’ izraz kritike, čak gotovo pogrdna reč. Anarhizam postaje političan kada se konstituiše u pokretu, s ciljem da ukine postojeću vlast protiv volje ostalih, i u tu svrhu sam pokušava da vrši vlast, čak iako je ona po prirodi svojoj privremena.
Drugi nepolitičan odgovor glasi: Slušam iz straha, jer mi ništa drugo ne preostaje. Šteta koju trpim zbog neposlušnosti uvek nadmašuje štetu zbog poslušnosti. Ovo je odgovor roba. Ni njega ne zanima pitanje legitimacije vlasti. Njegova poslušnost nema veze sa odobravanjem. Otuda je vlast nad robovima, kako kaže Aristotel, suprotna političkoj vlasti.”
(Robert Spaemann: iz eseja „Utopija slobode od vlasti”)

Pre no što sam pristupio pisanju, potrošio sam dosta vremena razmišljajući kako, na koji najpristupačniji način uspostaviti komunikaciju sa Vama, ovde prisutnom publikom. Kada dajem etičku / moralnu / karakteristiku vremena u kojem živim, pretvaram se u mrak i strah sa ulica.Strah koji proživljavamo, ponašanje i osećanja ljudi: postajemo nepovjerljivi, plašljivi, izbegavamo susrete, postajemo osetljivi na sve što se vidi i što se čuje. Zapitati se, kakvi smo mi to ljudi, kakav sam ja karakter, kakve su moje unutrašnje osobine kao čoveka. Ponašam li se u skladu tri Platonova načela, da u životu treba sve činiti kroz: DOBROTU, ISTINU I LEPOTU, ili je posredi nešto drugo. Za sve to, meni je bila potrebna osnovna misao, misao kao vodilja prožeta snažnim osećajem radosti, sreće i zadovoljstva. Motiv kao pokretač umetničkog doživljaja, pronašao sam u ljubavi i medjusobnom razumevanju kao temelj sreće, a ne na imovini i bogatstvu, onom materijalnom čemu se na žalost, obično teži .

Prava umetnost daje umetnički zamah - zaboravi na razliku između legitimne i nelegitimne vlasti, jer za tebe vlast kao takva treba da je nelegitimna, čak iako je ona po svojoj prirodi privremena, a ona pogrešna upozorava da lažnost nema puta do duha - šteta koju trpim zbog neposlušnosti uvek nadmašuje štetu zbog poslušnosti( ovo je odgovor roba ). Autor koji stvarajući oseća večno, to isto trebao bi osećati i konzument umetničkog dela. Stoga, čitati ili gledati treba samo ono sto nas približava večnosti, jer s njima osecamo svetove i prostore onih tajni što nastanjuju naš život.. Taj večiti plamen što gori u srcu, osvetljava mi put koji nalazim u sebi. Ako ga ne nađeš unutar sebe, uzalud ćeš ga tražiti negde drugde. Zato, putniče
treba krenuti, put je dug, težak, a prepreka mnogo…Skulptura, slikarsko platno, napisana pesma ili muzika koju izrađuješ, slikaš, pišeš, slušaš ili komponuješ, pretvoriće plamen u buktinju, dok posmatraš i poštuješ,
njegovo ce svetlo postepeno ojačati. Tada ćes znati da je početak puta pronađen, a kad pronađes kraj, njegovo ce svetlo iznenada postati beskonačno.
Zaboravio sam na razliku između legitimne i nelegitimne vlasti, jer za mene vlast kao takva treba da je nelegitimna, čak iako je ona po svojoj prirodi privremena. Jednostavno, ne želim da budem rob, da me sputava kliše i uspostavljene norme ( dogme ). To trebaš stalno ponavljati u sebi!

Kурва
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

- Курво! – викао је и бесомучно је ударао. Пала је на под. Он ју је гледао још неколико тренутака, пљуну је и оде некуд у ноћ, манијачки залупивши за собом врата. Грцајући га је проклињала, устајући са пода. Кућна хаљина јој је била растворена и белиле су се њене прелепе груди, коса рашчупана, лице шарено од шминке коју су сузе размазале. Ослонила се руком на трпезаријски сто, зграбила масину кристалну чашу са њега и добро из ње потегла. Одгегала се до купатила, свукла са себе то парче одеће, које се једва држало на окупу након тог, њеног, кобног сусрета са њим. Одврнула је славину и топла вода је потекла. Забацила је косу и прешла лагано својим дугим прстима преко лица. Сипала је шампон у шаку, одмакла се од млаза и полако се сапуњала. Једва је додиривала своју глатку кожу и још увек горко јецала – прошаптала по коју клетву упућену њему. Вратила се под млаз и цикнула. Вода је била ледена. Погледала је у бојлер. Црвена сијаличица је била угашена.

Невероватно је то – какве су само ружне рећи потекле са њених тако лепих усана. Сва се белила од сапунице и опрезно захватала у шаке ту ледену водицу и њоме посипала своје заносно тело. Брадавице јој се скврчише, кожа јој се најежила. Лагано је спирала са себе пену и спод пене отиске његових прљавих руку, руку тог смрдљивог и никад задовољног створа.

- Ко га па јебе, ћу гледам Теве целу ноћ – помислила је, а месец јој је луцидно намигивао кроз отшкринуте ролетне…

OTO TOLNAI
BOJIM SE BIĆU IZUZETAK
Nemoj da me izbavljaš
gospode molim te
ovako će biti više muški
nemoj da me izbavljaš
mada ću se moliti
mali školarac okajava prvi smrtni greh
preklinjaću te ponizno
nemoj da me izbavljaš
mada ću suzama napuniti
sve tvoje sudove
napuniti tvoje ulubljene naprstke
svu rasušenu hektolitarsku burad
nakvasiću suzama
sve tvoje probušene crne čarape
preklinjem te nemoj da me izbavljaš
pusti pacova
vrednog neimara podzemne gradnje
neka probije sebi tunel kroz moj stomak
pusti vuka
kojeg sam kao u vreću zašio u sebe
neka samo mljacka moje lice
bolje da nam se diviš
kao što se još nisi divio
nezasitim ljubavnicima
molim te gospode nemoj da me izbavljaš
poslušaj moju molitvu kao pucanj čistog leda
nemoj da me izbavljaš
znam da nikad nikog nisi ni izbavio
ali bojim se da ću biti izuzetak
molim te nemoj da me izbavljaš
nemoj da me izbavljaš
molim te gospode.

Evo na šta me je ova pesma naterala:
Stihovi o kraju našeg životnog puta su ogromno iskušenje, jer se njima otkriva ono što mislimo da je priča života, oni nagoveštavaju priču bez dodatne pompeznosti, ali, treba li oni da nam daju odgovore ogolivši istinu? Teško je razumeti smrt i ništavilo, ta niko se još nije vratio ’’ odande ’’ da nam donese neki čvrst dokaz koji možemo da studiramo,zato je potreban bar tračak vere ili će nam, od tolikog razmišljanja ’’produvati zvučnici’’.Okrenimo se životu, dok još imamo vremena i razmišljajmo , recimo o fudbalu i novcu, i radujmo se svakom sunčevom zraku, dok živimo, a posle…’’ molim te nemoj da me izbavljaš nemoj da me izbavljaš molim te gospode.’’

U boru je pokrenuta inicijativa za osnivanje udruženja za zaštitu životinja, posebno pasa i mačaka lutalica. Nakon nemilog događaja 5. marta, kad je šinterska služba hvatajući pse na nehuman način, neki od aktivista su se obratili za pomoć drugim udruženjima iz Srbije i evo šta su postigli:
JKP»3.Oktobar»,Bor, PONOVO: stav 2, čl.269.KZ RS
Republičko javno tužilaštvo, Beograd
Opštinsko javno tužilaštvo,Bor
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Beograd
Uprava Policije, Bor
Uprava za veterinu,Beograd
Rep.veterinarska inspekcija,Bor
5.3.2007.
Predmet:Prijava krivičnog dela prema životnoj sredini kažnjivog stavom 2, člana 269. KZ RS, koje se goni po službenoj dužnosti

Poštovani
prijavljujemo vam krivično delo brutalnog zlostavljanja i ubijanja većeg broja pasa uz kršenje Zakona o veterinarstvu, koje obavlja Jkp»3.Oktobar» u Boru, odgovorno lice direktor, uz naplaćivanje ovih protivzakonitih usluga iz sredstava opštinskog budžeta. , Bor.
Objekat koji JKP»3.Oktobar», Bor koristi za smeštaj pasa nije registrovan kao azil za pse u kojem bi psi bili zbrinjavani kao što naređuje Zakon o veterinarstvu.Kavezi u kojima JKP»3.OKTOBAR»,Bor drži pse su užasno prljavi, smrdljivi, drže životinje bez hrane i bez vode u veoma malom prostoru u kavezu transporteru , zatim ih brutalno ubijaju nakon 3-7 dana ,ponekad odmah , navodeći da se pridržavaju Pravilnika 29/94 koji je u suprotnosti sa Zakonom o veterinarstvu i koji je isključen iz primene naređenjem člana 168.Zakona o veterinarstvu, jer Pravilnik 29/94- podzakonski opšti akt- nalaže UBIJANJE , dok Zakon o veterinarstvu naređuje ZBRINJAVANJE .
Opštinska uprava dužna je sredstva trošiti na ZBRINJAVANJE , a ne na protivzakonito UBIJANJE , čime odgovorno lice opštinske uprave koje potpisuje transfer novca sa žiro računa opštine na žiro račun JKP»3.Oktobar», Bor ,radi UBIJANJA i odgovorno lice JKP»3.Okrobar» koje potpisuje zahtev za transferom novca radi naplaćivanja UBIJANJA , čine , pored krivičnog dela ubijanja i privredni prestup.
Insistiramo da odgovorna lica institucija kojima se ovog puta ponovno zbog istovetnog krivičnog dela obraćamo, postupe po službenoj dužnosti i omoguće sprovođenje pravde te sankcionisanje počinilaca krivičnog dela, koje su počinioci, s obzirom da po našoj prethodnoj prijavi nisu sankcionisani u skladu sa zakonima RS, ponovo otpočeli činiti danas 5.3.2007.
Ukoliko odgovorna lica institucija Republike Srbije, kojima se ovog puta ponovo obraćamo zbog istovetnog krivičnog dela i istih počinilaca, ne omoguće sprovođenje pravde, bićemo prinuđeni , u skladu sa svojom ustavnom obavezom , podneti tužbu Međunarodnom sudu , jer u tom slučaju svojim NEČINJENJEM odgovorna lica institucija sistema Republike Srbije,kojima se ovog puta ponovno obraćamo, krše ljudska prava kršenjem važećih zakona ove zemlje.
Opštinski javni tužilac, Policija, Rep.veterinarska inspekcija,Bor , ukoliko ne žele ometati sprovođenje pravde i ukoliko postupe u skladu sa svojom zakonskom obavezom mogu odmah na licu mesta zateći životinje čije mučenje u protivzakonitom objektu je upravo u toku.Ukoliko ne požure , neće ih zateći jer će psi biti ubijeni i zatrpani na deponiji gradskog smeća, ali će tada ova službena lica počiniti krivično delo: nečinjenja po saznanju i krivično delo ometanja sprovođenja pravde imajući saznanje da je krivično delo koje ovim putem prijavljujemo upravo u toku.
S poštovanjem
Društvo za zaštitu životinja»ZOV»,Snežana Tadić
Društvo za zaštitu životinja»SREĆKO»,Zvezdana Radojčić
Društvo za zaštitu životinja»NIŠ»,Jelena Kostić
Mreža nezavisnih aktivista za prava životinja u Srbiji
Centar za razvoj ekološke svesti»IZVOR»,Milan Đurić
Centar za Evropske Integracije i Regionalnu Inicijativu»CEIRI»/OIPA,Oliver Veličković
Društvo prijatelja životinja»Prijatelj» EPAR/OIPA,Slavica Mazak Bešlić
Kontakt adresa : 24000 Subotica,Matka Vukovića,9
tel/fax 024 559904
epar@yunord.net
www.epar.org.yu
Do završetka registracije borskog udruženja, ako ste ljubitelj životinja i ako primetite takvo ponašanje šintera, prijavite na neku od priloženih adresa.