Aleksandar Kulić

To nije ništa novo, i taj problem je star gotovo koliko i naš gradić, ali bih voleo da mi neko, danas u XXI veku kaže dokle više?
Očekivali smo da će vremenom sve da se sredi, znamo da ne može preko noći, pitam se da li nas gospoda iz BG bar ponekad sanjaju, znaju li da ovde žive i deca, i bolesni. Šta su svih ovih godina učinili po tom pitanju.
Pančevo jeste zagađeno, i treba se tome stati na put, ali i Bor je zagađen, i ovde treba nešto učiniti iako nismo blizu BG.
Gospodo, želite li u Evropu? Mislite li da vas Evropa želi sa ovakvom ekološkom bombom? Mislite o tome. U stvari dosta je bilo raznih mišljenja, učinite nešto za ove ljude ovde, barem su toliko zaslužili posle svih ovih godina trovanja.

Ne mogu da verujem u kakvoj državi živimo. Zar ni posle 8 godina borbe za demokratiju naše društvo nije dostiglo ni minimum političke zrelosti i odgovornosti? Više se nezna u ovoj ludoj zemlji šta je levo a šta desno, kakva je trenutna ideologija i orjentacija stranke čiji si simpatizer ili član, kakvi su trenutni stavovi vladajuće garniture, ko s kim, ko koga, zbog čega i u šta… Čini mi se da sam malo zbunjen!?
Najteže mi pada ova aktuelna situacija po pitanju privatizacije RTB-a Bor. Taman smo mislili da je agonija prekinuta i da sve ide svojim tokom, kad odjednom, zajebu te oni od kojih se najmanje nadaš. Ovog puta nije zakočio samo Samostalni sindikat, nije toliko zasmetao ni oboleli predsednik opštine Rankić, ovog puta nas je sve skupa zajebala Vlada republike Srbije.
Koliko nas je samo vozao ministar Dinkić, ubeđujući nas da je sve već rešeno, i da će radnici dobiti čak i 200 evra po godini staža, kao nagradu zbog uspešno sprovedene privatizacije. I sve je to bilo suviše lepo da bi bilo istinito. Kao u pravoj španskoj seriji, preokret se desio u zadnjoj epizodi, a to nam nije prvi put. Samo što sve španske serije imaju srećan kraj a u ovom našem slučaju je bilo obrnuto. Odjednom ministar Dinkić menja svoj stav. Ne može se više produžiti ugovor A-tecu ni za jedan jedini dan, iako je ovaj prvorangirani poniđač pokazao veliku odgovornost time što je na vreme uplatio prethodne rate, ali mu na žalost Dojče banka nije dala garancije zbog nestabilne političke situacije u zemlji, pa je ovaj ponuđač zatražio dodatni rok manji od mesec dana da uplati poslednju ratu, a na to je po zakonu o privatizaciji imao potpuno pravo. Čak mu je i Austrijska vlada pružila potrebne garancije…
Međutim, gospodin Dinkić menja svoju priču, odjednom nije toliko bitno što pre privatizovati RTB Bor. Mogu ovi ljudi da čekaju i dalje, a dokle više to niko nezna, valjda do stečaja?
Vlada je odlučila da raskine ugovor sa A-tecom! Kako? Zašto? Jebemliga. Imaju oni SVOJIH razloga, ne mora ni nama da bude baš sve jasno, kao što nam nikad i nije bilo.
Mnogi ljudi su se razočarali a među njima i ja. Opet sam osetio onu nebrigu države prema mom rodnom gradu, onu istu nebrigu koju sam osetio mnogo puta do sad. Ali sada je nešto drugačije, ovo sada je ispalo kao da ti neko zabije nož u leđa i to iznenada, kad se najmanje nadaš, i to onaj od koga se najmanje nadaš.
Možda sam ja imao malo više sreće od nekih mojih prijatelja i sugrađana koji su toliko bili ubeđeni da će se privatizacija okončati na vreme i pozitivno. Mnogi od tih ljudi su verovali da će se ostvariti taj toliko obećavani dodatni socijalni program i da će uzeti 200 evra po godini staža. Mnogi su na osnovu toga digli velike kredite ili su se uzajmljivali kako bi kupili stanove, kola, ili kako bi vratili nagomilane dugove. Srećom da se ja i moja porodica nismo opekli, iako smo čvrsto verovali da će sve biti onako kako je obećano.
Ja kao okoreli demokrata ne mogu da sakrijem svoje razočarenje. Lako je sada onim radikalima, oni bi bili nezadovoljni kako god da se završila privatizacija, zato što su od početka bili protiv privatizacije i za samoupravljanje, ali bi bili jako srećni da su stavili po koju ’iljadu evra u džep. Tada bi privatizaciju mnogo bezbolnije podneli, a ovako, nema zadovoljnih ovakvim ishodom. Čak ni ti jadni radikali ne veruju u ruskog magnata koji je zajebao crnogorce i upropastio aluminijumski kombinat. Alo bre, pa ja bih njemu zabranio da uopšte učestvuje na tenderu a kamoli da se pregovara sa njim u vezi bilo čega. Još gospodin Deri-paska postavlja svoje uslove, kao da uzima šugavo mače, pa još da mu se i doplati što ga niko neće, samo što pre da ga odnese.
Strašno je ovo vreme u kome živimo, posle komunizma došo socijalizam, par godina demokratije a zatim kretenizam. Najteže je u Srbiji kad uoči izbora nemaš izbora.
Do nekih novih izbora – živeli!

Aleksandar Aca Kulić – samostalni privatni filozof

U poslednje vreme se pojavio SMS servis na skoro svim našim radio i TV stanicama. Neko bi pomislio da je to neko novo čudo tehnike gde možemo putem SMS poruke da naručimo muzičku želju, poželimo nekome prijatan dan, postavimo pitanje gostu u studiju na koje obično niko ne odgovara itd…
Međutim pomislimo samo koliko te radio i TV stanice zarađuju na kontu naivnog naroda?! Od prilike jedna poruka košta 25 do 35 din + PDV pomnoženo sa par hiljada poslatih SMS-a u toku dana pa možemo doći do cifre koja ume da zavrti mozak.
Na satelitu postoje kanali koji po ceo dan emituju SMS servis gde se neprestano vrte muzičke želje, a fala bogu naših ljudi ima svuda po svetu koji su željni naše muzike i koji ne žale para kako bi čuli svoju omiljenu pesmu za koju im niko ne garantuje da će biti puštena. Ali to je sve na dobrovoljnoj bazi, niko nikog ne tera na silu da šalje poruke i da troši pare. Sve je to marketing koji (ako je dobro urađen) od nas ume da izvuče i zadnji kredit sa mobilnog a mi onako naivni tek kasnije primetimo šta nas je snašlo. Ali ovakva vrsta pljačke nije nelegalna već kao što sam rekao, na dobrovoljnoj bazi.
Nedavno sam slušao preko satelita jednu našu domaću radio stanicu. Jedan slušalac je više puta u toku dana slao SMS poruke u kojima je tražio da mu se puste različite pesme ali od svega toga ništa…
Posle izvesnog vremena se uključio uživo u program gde je počeo veoma jakim tonom da izražava svoje nezadovoljstvo (da ne kažem samo da im je ispreskakao celo porodično stablo).
Ipak mi je ostala u sećanju jedna njegova rečenica koja glasi od prilike ovako „Mamu vam lopovsku, za te pare sam mogo da naručim pesme u kafanu i to pevaljka da mi igra na sto i da peva!“
Mislim, šta reći..?

(Ovo je text koji je izasao u nedeljnom listu Borski problem dana 27.2.2007.god.)

Od kako postoji naselje Bor 2 pa do danas meštani pamte mnoge političare koji su obećavali u svojim predizbornim kampanjama rešavanje mnogobrojnih problema.
Najinteresantnija su ipak obećanja aktuelnog predsednika opštine – Branislava Rankića koji je rekao da će učini sve što je u njegovoj moći kada dođe na vlast da Bor 2 kao najzapostavljeniji deo grada sustigne nivo ostalih gradskih mesnih zajednica. Pamte građani koji su prisustvovali predsednikovim govorima u prostoriji mesne zajednice koja se nalazi u privatnoj kući, da će Bor 2 dobiti svoj objekat mesne zajednice, put koji će naselje spojiti sa Banjskim poljem, ambulantu i jos mnogo toga. Neposredno pošto je postao predsednik opštine gospodin Rankić je na zboru građana u Boru 2 potvrdio ispunjenje svojih obećanja, pa je još obećao i izgradnju jedne ulice koja bi povezala više manjih ulica u naselju. Kazao je da će se sa posipanjem rizle i radovima krenuti tokom te iste nedelje. Od tog obećanja je prošlo gotovo više od šest meseci a nije urađeno ništa. Nekoliko puta su predstavnici mesne zajednice odlazili u opštinu da razgovaraju sa predsednikom Rankićem koji ih je uveravao da nije zaboravio na svoja obećanja i da će se sa radovima krenuti veoma brzo. Međutim i dan danas građani Bora 2 čekaju da im se neko iz opštine smiluje i da konačno krene nešto da se radi. U međuvremenu se samostalno organizuju i uz pomoć Instituta i još nekih firmi kreću da ravnjaju i pripremaju teren na kome treba po planu da se izgradi objekat mesne zajednice. Savet mesne zajednice je opštini podneo i predlog projekta za izgradnju te zgrade a u međuvremenu je urađen i detaljan projekat i sve je spremno za početak radova ali se iz opštine još uvek niko ne oglašava. Pre mesec dana su ukinuti i kombi-prevoznici a pri tome nije obezbeđen redovan prevoz za meštane, radnike i đake tako da je za sada Bor 2 praktično odsečen od grada, a taksisti ovamo dolaze vrlo retko i to uglavnom ucenjuju jer karta ume da košta i preko 100 dinara. Ponovo su predstavnici mesne zajednice otišli u opštinu u nameri da reše ovaj problem ali nailaze na totalnu neljubaznost načelnice za privredu, javne ustanove i zaštitu životne sredine – Bose Janaćković uz rečenicu: ”Da li je uopšte moguće vama gređanima Bora 2 ugoditi?!”
Zahtevi stanovnika naselja Bor 2 su veoma skromni i jednostavni. Tražimo da nam SO Bor obezbedi osnovne uslove za život i opstanak u ovom delu grada. Ne tražimo ništa što je nemoguće ostvariti već samo da se ispuni ono što je obećano i što nam pripada, ni više ni manje. Takođe tražimo da se predsednik opštine Bor – Branislav Rankić javno oglasi i kaže kada će ispuniti obećanja koja je dao građanima Bora 2. Nadamo se da kod predsednika i njegovih saradnika postoji dobra volja za rešavanje ovih naših problema i da će se rezultati videti što pre.

Predsednik MZ ”Napredak”-Bor2:
Jović Milosav