Arhiva za: May, 2008
PRAŠNJAVO DETINJSTVO
Mnogo mi je teško kada gledam stare slike. Dobro poznati prizori iz detinjstva. Prizori kojih više nema. Bosonoga deca trče kroz selo prašnjavim drumovima prepunim rupa i sitnog kamenja. Oblaci prašine se dižu ka nebu kada topli letnji vetar dune iz timočke ravnice ka brdima nadomak sela. I tu se, kao u starim kaubojskim filmovima, stvaraju vrtlozi nalik na minijaturna tornada. Moja baba je govorila da deca toga treba da se klone, to se djavoli viju kroz selo. I još trista nekih čuda…
Prašnjavih drumova više nema, asfalt je prekrio puteve i sokake. Ali više ni nas tamo nema, i sve manje se nekadašnja deca sreću u selu u kome su odrasla.
U stvari, sve se manje neki od njih bilo gde i sreću…
Posvećeno bosonogoj deci iz Sumrakovca (SUMRAK CITY-ja).
ZALAZAK SUNCA I JA…
…Obučen u stari otrcani duks, na svojoj ličnoj terasi, svirajuci melodije koje sam negde u najzabačenijem delu memorije ostavio da ih skriva zaborav. I nisam Narcis! Čak se i stidim što sam ovako glupo obučen sa još glupljom frizurom. Al nije u tome poenta.
Tako je to tada bilo, jednog proleća pre dve, možda čak i tri godine. Čak su i one numere, fraze, melodije koje sam mislio da sam pre mnogo vremena zaboravio pod naletom obaveza, briga i drugih gluposti iskočile i ponovo se rodile. Valjda tako mora da bude? Dok jednom ne smrkne drugom ne svane.
Jel tako Sunce? 
