Aleksandar Kulić

Ne mogu da verujem u kakvoj državi živimo. Zar ni posle 8 godina borbe za demokratiju naše društvo nije dostiglo ni minimum političke zrelosti i odgovornosti? Više se nezna u ovoj ludoj zemlji šta je levo a šta desno, kakva je trenutna ideologija i orjentacija stranke čiji si simpatizer ili član, kakvi su trenutni stavovi vladajuće garniture, ko s kim, ko koga, zbog čega i u šta… Čini mi se da sam malo zbunjen!?
Najteže mi pada ova aktuelna situacija po pitanju privatizacije RTB-a Bor. Taman smo mislili da je agonija prekinuta i da sve ide svojim tokom, kad odjednom, zajebu te oni od kojih se najmanje nadaš. Ovog puta nije zakočio samo Samostalni sindikat, nije toliko zasmetao ni oboleli predsednik opštine Rankić, ovog puta nas je sve skupa zajebala Vlada republike Srbije.
Koliko nas je samo vozao ministar Dinkić, ubeđujući nas da je sve već rešeno, i da će radnici dobiti čak i 200 evra po godini staža, kao nagradu zbog uspešno sprovedene privatizacije. I sve je to bilo suviše lepo da bi bilo istinito. Kao u pravoj španskoj seriji, preokret se desio u zadnjoj epizodi, a to nam nije prvi put. Samo što sve španske serije imaju srećan kraj a u ovom našem slučaju je bilo obrnuto. Odjednom ministar Dinkić menja svoj stav. Ne može se više produžiti ugovor A-tecu ni za jedan jedini dan, iako je ovaj prvorangirani poniđač pokazao veliku odgovornost time što je na vreme uplatio prethodne rate, ali mu na žalost Dojče banka nije dala garancije zbog nestabilne političke situacije u zemlji, pa je ovaj ponuđač zatražio dodatni rok manji od mesec dana da uplati poslednju ratu, a na to je po zakonu o privatizaciji imao potpuno pravo. Čak mu je i Austrijska vlada pružila potrebne garancije…
Međutim, gospodin Dinkić menja svoju priču, odjednom nije toliko bitno što pre privatizovati RTB Bor. Mogu ovi ljudi da čekaju i dalje, a dokle više to niko nezna, valjda do stečaja?
Vlada je odlučila da raskine ugovor sa A-tecom! Kako? Zašto? Jebemliga. Imaju oni SVOJIH razloga, ne mora ni nama da bude baš sve jasno, kao što nam nikad i nije bilo.
Mnogi ljudi su se razočarali a među njima i ja. Opet sam osetio onu nebrigu države prema mom rodnom gradu, onu istu nebrigu koju sam osetio mnogo puta do sad. Ali sada je nešto drugačije, ovo sada je ispalo kao da ti neko zabije nož u leđa i to iznenada, kad se najmanje nadaš, i to onaj od koga se najmanje nadaš.
Možda sam ja imao malo više sreće od nekih mojih prijatelja i sugrađana koji su toliko bili ubeđeni da će se privatizacija okončati na vreme i pozitivno. Mnogi od tih ljudi su verovali da će se ostvariti taj toliko obećavani dodatni socijalni program i da će uzeti 200 evra po godini staža. Mnogi su na osnovu toga digli velike kredite ili su se uzajmljivali kako bi kupili stanove, kola, ili kako bi vratili nagomilane dugove. Srećom da se ja i moja porodica nismo opekli, iako smo čvrsto verovali da će sve biti onako kako je obećano.
Ja kao okoreli demokrata ne mogu da sakrijem svoje razočarenje. Lako je sada onim radikalima, oni bi bili nezadovoljni kako god da se završila privatizacija, zato što su od početka bili protiv privatizacije i za samoupravljanje, ali bi bili jako srećni da su stavili po koju ’iljadu evra u džep. Tada bi privatizaciju mnogo bezbolnije podneli, a ovako, nema zadovoljnih ovakvim ishodom. Čak ni ti jadni radikali ne veruju u ruskog magnata koji je zajebao crnogorce i upropastio aluminijumski kombinat. Alo bre, pa ja bih njemu zabranio da uopšte učestvuje na tenderu a kamoli da se pregovara sa njim u vezi bilo čega. Još gospodin Deri-paska postavlja svoje uslove, kao da uzima šugavo mače, pa još da mu se i doplati što ga niko neće, samo što pre da ga odnese.
Strašno je ovo vreme u kome živimo, posle komunizma došo socijalizam, par godina demokratije a zatim kretenizam. Najteže je u Srbiji kad uoči izbora nemaš izbora.
Do nekih novih izbora – živeli!

Aleksandar Aca Kulić – samostalni privatni filozof