Aleksandar Kulić

To je bio dugo ocekivani 31. decembar 2007. godine. Preko ulice se rastrčala deca kako bi stigla Deda mraza koji je iz džepa vadio bombone i delio samo onoj deci koja su htela da se slikaju s njim.
A dan kao i svaki drugi, napolju hladno ko u kapeli. U prodavnici čujem kako ovi u centru grada ponovo nemaju grejanje. “Joj što mi milo što u mom naselju uopšte nema parnog grejanja” pomislih tada. “Na vreme smo bre obezbedili drva, neće nas neki buzdovani da ugrožavaju svojom idiotskom politikom”. I nasmejah se u jednom trenutku, al kiselo…
Popodne sam proveo u pripremi za doček nove godine. Pustih TV da vidim kakav nam novogodišnji program spremaju. Počeh sa listanjem kanala. Na RTS videh jednu veoma lepu domaću seriju od pre 30 godina, a nešto kasnije, na istom kanalu i jedan domaći film, malo mlađe produkcije od pre 20 godina. Hmmm, koju mi ovo godinu dočekujemo ‘bem mu miša, zar ne bi trebalo da bude 20.. . A ne, ja izgleda suviše idem ispred vremena. Nastavih sa listanjem kanala, kad odjednom stigoh i do TV Bor. Gle čuda, predsednik opštine Branislav Rankić upućuje novogodišnju čestitku građanima Bora. U tome se uključuje i neka baba uživo u program. “Neka Bog poživi Srpske Radikale, puno sreće na predstojećim izborima” reče baba. Predsednik se smeška i nastavlja sa svojom pričom. U tom momentu se oglasila i moja keva iz sobe koja mi je upravo peglala košulju. “Aco sklanjaj tog baksuza, ‘oćeš da nam njegovim čestitkama izbaksuzira celu godinu?” Trgoh se od tih reči i dograbih daljinski. Al džabe, kako koji kanal da pustiš sve gore od goreg. Na Pinku ponovo repriza Ivkove slave, na nekom desetom kanalu repriza Zone Zamfirove i tako sve redom. Onda reših da pustim satelitsku. Kad tamo, da se naježiš, ljudi u Evropi i svetu se spremaju za doček nove godine. Okićeni gradovi, ulicama marširaju orkestri, vatromet, žongleri, kočije sa Deda Mrazevima, svetiljke u 1000 raznih boja. I tada sam rešio da ugasim televizor. Setih se onih svetlećih kabli što vise u glavnoj ulici u Boru, ispod kojih stoje raskopani trotoari koji čekaju da se zakrpe bušne toplovodne cevi. Jedva sam čekao da krenem na taj doček. “Al ću večeras da se veselim, boli me uvo za sve.” Na putu do Studentskog posmatram prolaznike i sneg. U 5. mesnoj na jednoj trafo stanici grupa Radikala lepi Tomine plakate. Pravi melem za oči, pogotovu za jednog prosečnog iole normalnog građanina koji je krenuo na doček nove godine. “Zar ovi neznaju da te poštede ovog vampira ni za Novu godinu?” upitah sam sebe. Kasnije sam već doživeo nezaboravne trenutke, veče je bilo za pamćenje, društvo veselo kao i uvek. Kako li je tada bilo onim ljudima koji su novu godinu proveli na trgu, ili ne daj bože, uz Novogodišnji program?

Prijatelji srećna vam nova godina, koja god da je po redu!

==============================================
Ovaj članak je napisan u Wednesday, January 2nd, 2008 , u 5:57 pm časova. Nalazi se u kategoriji: Uncategorized. Komentare na ovaj članak možete pratiti i putem RSS 2.0 feed(a). Dozvoljeno je ostavljanje komentara na ovaj članak.