Aleksandar Kulić

Zahvaljujući mojoj genijalnosti i superiornosti koja se i ovog puta pokazala na delu ovih dana me živ sram iz’eo i prosto me je sramota da provirim na rođenom fakultetu. Lokalne radio Mileve i ostali mediji danima prenose informacije o aferi koja danima potresa javnost.

Šta se u stvari desilo?

Kao što je mnogima poznato u toku je overa letnjeg semestra (u stvari juče je završena) a zadnjih nedelja su svi studenti jurili glavom bez obzira da nabave potpise od svojih profesora. Tako se i ja reših da krenem iz svog voljenog naselja putem svog matičnog grada Bora u kome se nalazi pomenuti fakultet kao bi navatao određenu količinu potpisa.

Pošto nam je prevoz više nego redovan, što je opšte poznato, zakasnih na predavanje pa se onako krišom umuvah u amfiteatar gde su već uveliko trajala predavanja kod prof. Radmila Nikolića. Uzeh od Traila index da vidim kako se zove dotični predmet čijem sam predavanju upravo prisustvovao kad gle čuda! Na stranici gde treba da se upišu potpisi nikakvog pečata niti broja semestra. Samo prazne kolone i ništa više. ”Šta je bre ovo”! Počeh da se preznojavam. Okrenem se prema Trailu i upitah ga kako je moguće da kod njega stoji sve lepo upisano koji je semestar po redu sa svim potrebnim pečatima, a kod mene nema ničega? Trailo je bacio pogled na moj index i konstatovao: ”Brate, pa ti nisi overio prethodni semestar”. ”Kako nisam, pa kad je trebalo”? ”Brate, u februaru, a sad evo ga početak juna”! Iz momenta sam pozeleneo i kao metak sam izleteo iz amfiteatra.

Uleteo sam u dekanat kao promaja kroz i’cepan prozor kad gore unutra ugledah sekretarice Slovenku i Milku. ”Napravio sam veliku glupost pa sam došao ako može nekako da se ispravi’’. ”Šta je opet bilo Kuliću”? pitala me Slovenka koja je oguglala na moje gluposti. ”Nisam overio semestar na vreme pa ako moze sada”? upitah veoma smireno. ”Pa još nije počela overa semestra nemoj ništa da se brineš’’. ”Znam nije počela za ovaj letnji al ja nisam overio ni zimski”! Slovenka je odjednom podigla obrve. ”Daj taj index da vidim, kako nisi… pazi stvarno, stvarno si napravio glupost moj Kuliću”. ”Pa jel možemo nekako da izgladimo stvari”? ”Pa ajde da i ovaj put progledamo kroz prste zato što se do sada nije dešavalo da neko dođe da overi zimski semestar u sred leta. Trči do pošte i uplati overu i popuni obrasce pa dođi”.

Tako i bi. I ovog puta sam se izvuko a mogao sam da platim više hiljada dinara kaznu zbog svoje nemarnosti ali tako ti je kad si poznat na fakultetu po biserima pa ti na kraju svi progledaju kroz prste.

Sada me kolege svakodnevno zaustavljaju na ulici i fakultetu i pitaju dali sam overio letnji semestar, da slučajno ne zaboravim kao prošli put, pa me od te njihove silne «brige» muka da izađem na ulicu.

Na žalost ovo mi je bio poslednji semestar pošto sam upravo postao apsolvent. Nema više jurnjave za potpisima niti ima više zezanja na predavanjima i vežbama. Već mi je počelo sve to da nedostaje iako se sa fakultetom nisam još uvek oprostio dok ne otkačim sve ispite.

Neće više biti onakvog zezanja kao kada smo žurili na predavanja ili po potpise. Svi polako odlazimo nekim svojim putem…