Aleksandar Kulić

Ko se ikada bavio ribolovom prepoznaće sebe u nekoj od mnogobrojnih ribolovačkih priča koje su karakteristične za ljude koji su u stanju da veći deo slabodnih dana provedu na vodi. Moji najkomičniji doživljaji su vezani za ribolov sa mojim komšijom Duletom koga u naselju zovemo još i Dule Glavaš ili Dule Šokar.

Prošle godine negde u leto dogovorimo se Dule, njegov sin Dejan, moj ćale i ja da krenemo u ribolov na Dunav. Planirali smo da tamo ostanemo nekoliko dana, sve u zavisnosti kako riba bude radila. Krenusmo mi na Dunav posle obimnih priprema i stigosmo u selo Velesnica kod Kladova negde u popodnevnim časovima. Prilikom raspakivanja Dule nije propuštao priliku da nam priča o tome kako se nekada ribarilo. “Pođemo ti mi na Dunav u Mosnu pre više godina. Ponesmo sa sobom hranu, štapove, mamce i što je najvažnije jedno pet litra rakije da se nađe. Napakovasmo se u kola ko sardine a ono upržilo neko sunce napolju, konj da lipše. Krenemo mi prema Dunavu otvorimo jednu flašu i…, do Miloševu kulu ode litar. Eee, to je bilo pecanje a ne ovo danas, gledaš svaki dinar da uštediš, bem ti život…” I tako je Dule razvezao svoju priču a nije ni primetio da smo se mi već raspakovali i da smo zabacili udice. U jednom trenutku Dule je došao do genijalne ideje – da očistimo travu u priobalju kako nam se ne bi uplitala u strunu. Izvadio je iz kombija neki njegov izum, staru felnu na koju su bile navarene neke žice a sve to vezano dugačkim kanapom. Zafrljačio je sve to u vodu što je dalje mogao i krenuo da izvlači travu. I gle čuda, za tili čas je priobalje bilo očišćeno od trave. Šteta samo što nam je raspoloženje pokvrila jedna sitnica – do mraka ripče nismo videli. ”Mora da sam ga previše očistio” - gunđao je Dule.
Uveče, posle večere, Dule je ponovo došao na jednu veoma genijalnu zamisao. ”Čuo sam kako stari ljudi pričaju da se komarci najbolje teraju kada se zapali bagremovo lišće. Od tog dima beže ko đavo od krsta’’. Mi naravno ni ovog puta nismo posumnjali u Duletove majstorije. Pošto smo prethodno zapalili veliku vatru Dule je doneo hrpu bagremovih grana koju smo bacili u plamen, tako da se stvorio gust i crn dim koji je ujedao za oči. Od ovoga i krokodili beže” – pomislih u sebi. Posle pola sata dimljenja ugasismo vatru i uđosmo u kombi da spavamo. Taman smo legli i ućutali se kad se najednom začu neki pljesak i psovka. ”Ah pi**a mu materina” (pljas, pljas) čulo se zamahivanje ruku, pljeskanje i psovka ujedno. ”Je**m ti ovi komarci, pa oni svi pobegli, ali u kombi!!!” – vikao je moj komšija. I zaista, ubrzo sam i ja iznad svoje glave čuo zujanje, i to sve bliže i bliže sebi. Odjednom su se otvorila zadnja vrata, Dejan je krenuo da izađe napolje, - ”Odo ja da spavam napolje na stolicu, tamo je bar bezbedno”. ”Dejane, ulazi u kombi ne jedi go**a!” – uzviknuo je Dule ozlojeđen.
Tu noć na Dunavu ima da pamtim dok sam živ. A šta se tek izdešavalo sutradan… – o tome sledi nastavak nekom drugom prilikom.

Imajte jednu stvar u vidu nakon čitanja ovih redova: Ribolov je jedan divan sport, i na najmanje neprijatnosti koje mogu nastupiti usled bavljenja ovim sportom gledajte sa vedrije strane. Pamtite ih i prepričavajte kao bisere koji se ne mogu doživeti sedenjem kod kuće i gledanjem televizije (ili možda surfovanjem po net-u). Izađimo ponekad malo i do reke.

BISTRO!

==============================================
Ovaj članak je napisan u Wednesday, November 22nd, 2006 , u 12:23 am časova. Nalazi se u kategoriji: Biseri. Komentare na ovaj članak možete pratiti i putem RSS 2.0 feed(a). Dozvoljeno je ostavljanje komentara na ovaj članak.