Aleksandar Kulić

Jednom sam o ovome pisao na forumu Bor030. Tiče se mog nazovi istraživanja o nastanku sela Sumrakovca u kome sam kao mali proveo veći deo detinjstvai i za koje sam dosta vezan emotivno, o čemu sam već pisao… Možda se nekome učini zanimljiva ova legenda, jer svako mesto na svetu karakteriše pričica o tome kako je ono nastalo, a ovo je jedna od njih. Ja prosto obožavam da čitam i slušam o ovakvim stvarima. Ipak se Srbija i civilizacija prostiru malo više od granica Beogradskog pašaluka!

Postoje više legendi o tome kako je nastalo selo Sumrakovac, a najverovatnije da u svakoj od njih postoje i stvarni događaji. Ovde ću izneti dve priče o tome kako je selo nastalo. Prvu sam čuo u autobusu kada sam se nedavno vraćao iz Sumrakovca za Bor a pričao je jedan čovek iz Sumrakovca koga ne bih da imenujem, jer mu nisam ni rekao da ću o tome da pišem, pa ne bih želeo da ako ovo pročita bude ljut što spominjem njegovo ime, inače verovatno će mnogima iz sela biti jasno ako spomenem da je to vlasnik bunara “Murdže” Po njegovoj priči prvi meštani se doseljavaju na ovo područje negde u 18-om veku, ili kako on reče “iljadu sedamsto i neke kad je bila ona velika seoba Srba”. Doselili su se na mesto gde je danas Komasacija blizu Timoka a došli su iz okoline Peći sa Kosova. Sa sobom su poveli i svoju stoku – krave, konje, goveda, i sagradili su kuće na ravnom i plodnom zemljištu. Na tom području su još ranije bili naseljeni Vlasi koji su živeli svuda okolo razbacano, na svojim pojatama i koji su se bavili zemljoradnjom i stočarstvom. U početku nisu imali poverenja u Srbe koji su pridošli na ove prostore i kako priča kaže, želeli su da ih oteraju jer su im zauzeli najlepši i najplodniji deo doline Timoka. Tako su u prvobitnom Sumrakovcu počele svakodnevno da se dešavaju krađe stoke pa su Sumrakovčani koji su bili malobrojni uvideli da nisu poželjni na ovom prostoru i skupili su se da vide šta će dalje da rade. Dogovorili su se da pošalju natrag na Kosovo par mladića da dovedu nekog Musu – arnautina, koji je bio poznat kao odmetnik i razbojnik i da ga zamole da dođe u Sumrakovac da ih zaštiti. Kada su stigli i objasnili Musi o čemu se radi on je pristao da dođe ali pod uslovom da mu se sagradi vodenica na najlepšem mestu na reci i da mu se da da oženi najlepšu devojku iz sela. Mladići nemavši kud pristadoše i Musa pođe s njima natrag. Sagradiše mu oni vodenicu, dadoše mu najlepšu devojku za ženu i Musa je krenuo da ispunjava svoje obećanje. Svake naredne večeri Musa je palio po jednu vlašku kolibu u okolini Sumrakovca. Vlasi doznavši o čemu se radi rešiše da se povuku u brda a Sumrakovčanima je ostala cela dolina da je obrađuju i da u miru žive. Što se Muse tiče, kažu da su njegovi potomci porodica Musić iz Sumrakovca a i dan danas postoje tragovi stare vodenice na Zlotskoj reci za koju se smatra da je bila Musina vodenica. Međutim ni Sumrakovčani nisu ostali nekažnjeni za ovaj njihov postupak, iako kako reče narator ove priče, “Nismo mi palili kolibe nego Musa”. Posle više godina, jednog proleća izliju se Zlotska reka i Timok . Voda je toliko bila narasla da je sve kuće u selu odnela sa sobom. Oni koji su uspeli da prežive preselili su se preko Zlotske reke na uzvišenje i tamo izgradili nove kuće. Selo se i dan danas nalazi na tom mestu preko reke. Međutim na mestu gde se danas nalazi sumrakovačka farma pronađeni su tragovi temelja prvobitnih kuća koje je voda odnela.

Što se naziva sela tiče o tome kruži jedna jedinstvena legenda koju sam od mnogih slušao, kako u Sumrakovcu, tako i u okolnim vlaškim selima. Sumrakovčani, kada su prvi put došli na ovom prostoru, došli su u sumrak i zbog toga je i selo prozvano Sumrakovac. Slično je i sa ostalim “kosovljanskim” selima kao što su Zvezdan (naselili se noću, pod zvezdama) ili Donja Bela Reka (naselili se na reci po belom danu kada se reka presijavala od beline).

A sada da ispričam i drugu verziju koja potiče iz vlaških sela a tiče se nastanka Sumrakovca.
Kažu, kada su se Sumrakovčani prvi put doselili na ovom prostoru, okolni Vlasi su se pitali ko su ti ljudi jer pričaju jezikom koji je njima nerazumljiv. Pitali su Turke koji su pored Timoka imali svoje hanove da im objasne ko su i odakle dolaze ti došljaci. Turci su im objasnili da su to Srbi sa Kosova. Vlasima nije bilo sve jedno što su se tu doselili jer su im zauzeli plodno i ravno zemljište na kome takoreći sve uspeva. Pitali su Turke da li bi hteli da oteraju te ljude koji su došli u njihov kraj. Turci su pristali ali su rekli Vlasima da skupe jednu korpu jaja za uslugu i da će to oni uraditi. Međutim, kako legenda kaže, Vlasi su bili tolko nesložni da nisu mogli da se dogovore i skupe jednu korpu s jajima tako da su Sumrakovčani i dan nadas ostali na ovom prostoru.

Godine su prolazile a nepoverenje među Srbima i Vlasima je bilo sve manje i manje. Uvidevši da su i jedni i drugi obični zemljoradnici i stočari, iste vere pravoslavne samo različitog jezika, a uz to imali su i zajednickog neprijatelja - Turke, pod čijom vlašću su bili tlačeni vekovima, postepeno su se zbližili. Mnogo je zetova Vlaha u Sumrakovcu koji su oženili Srpkinje, a u okolnim vlaškim selima su takođe mnoge devojke bile udavane i momci ženjeni.

Danas se u Sumrakovcu kao Srbi izjašnjava većina meštana, mada ima dosta i Vlaha, i onih iz mešovitih brakova, a ima i Srba koji su se naknadno doselili i koji nisu poreklom sa Kosova već iz drugih pasivnih krajeva kao što je Pirot, onda Srbi iz Bosne i zadnjih petnaestak godina nekolicina izbeglica Srba iz Hrvatske i drugih ratnih područja bivše SFRJ. Sve u svemu, danas svi oni skupa čine Sumrakovac onakvim kakav jeste, selo koje deli sudbinu i ostalih sela Timočke krajine, bez neke naročite perspektive, gde ima bele kuge, zaraslih ognjista i njiva, starih napuštenih kuća, ali i nade za bolje sutra.