Dušan Filiferović Web Log

Od kada sam instalirao Firefox 2.x.x.x nerviralo me to što umesto da na ALT+S submitujem form na stranici u kojoj pišem tekst (odogvor na forumu, blog post…) iskače glupi History meni, a ALT+SHIFT+S imam željenu funkciju. Kako mi se to nije svidelo, malo sam Googlao i našao odlično rešenje u par koraka:

1) u novom tabu otkucajte about:config
2) nađite (preko filtera) i promenite vrednost stavke contentAccess na 4
3) ugasite Firefox
4) pokrenite Firefox i primetićete da nema History stavke u meniju - sada ALT+S radi svoj prethodni posao kako treba :).

Ovo važi za sve 2.x.x.x verzije FireFox-a na svim operativnim sistemima.

Kao što znate (nadam se) KDE je grafičko okruženje za Linux. Ovaj put KDE je izašao sa verzijom 4. Zvanična stranica K DEsktop Environment (KDE) je http://www.kde.org/. Na ovom sajt možete pronaći screenshotove novog KDE-a, kao i instalacionu verziju ovog GUI za Linux. Evo i nekih “home made” slika ovog grafičkog okruženja:

Ubuntu zajednica Srbije održaće 15-og decembra prezentaciju operativnog sistema Ubuntu 7.10 u beogradskom Kulturnom centru, Kraljevića Marka 4. Zbog sve veće popularnosti GNU/Linuxa na teritoriji Srbije lokalna Ubuntu zajednica je pripremila prezentaciju koja će na najbolji način dočarati Linux svet, a apsolutnim početnicima pokazati visoku funkcionalnost i jednostavnost korišćenja ovog operativnog sistema. Posle kratkog predavanja, koje počinje u 18 sati, u opuštenoj atmosferi i uz piće planiran je skup prijatelja Linuxa. Ulaz je besplatan a bilo da ste početnik ili napredni korisnik Linuxa, dođite, podelite vaša iskustva i naučite nešto novo. List Computers je obezbedio računare sa instaliranim Ubuntu Linuxom na kojima će svi posetioci moći da isprobaju sve popularniji operativni sistem, da vide mnoge inovacije uz punu pomoć stručnog osoblja Ubuntu Linux zajednice!

Na OVOM sajtu možete pronaći kompletan SPISAK aplikacija koje rade preko WINE emulatora na linux-u, na spiskovima se nalazi dosta video igara kao i programa.

Razmišljao sam o tome da prevedem ovaj tekst sa originalnog izvora (jezik = engleski) ali sam onda shvatio da bi ceo članak iz izvornog oblika u “srpskom” izgubio smisao, zato Vam preporučujem da pročitate OVAJ tekst.

Na lokalnoj konferenciji o bezbednosti održanoj negde u Belgiji, ljudi iz razvojnog tima Linux-a koji rade na verziji Ubuntu našli su se štand uz štand sa Microsoftom. I kako to obično biva ćaskajući o problemima i rešenjima Microsoft je odlučio ljute suparnike obradovati poklonom u vidu besplatnog primerka VistaUltimate-a što su Linuxsaši oduševljeno prihvatili!

Međutim, VistaUltimate završila je na aukciji na eBayu sa pozivom: “Kupovinom Vista Ultimate potpomažete razvoj Ubuntu-a”

Sufrujem ja tako netom, surfujem, i nađem jednu veoma zanimljivu Linux distribuciju pod nazivom “Vixta”. Odem na sajt, pogeldam screenshot-ove i kažem “Ej, pa ovo je milion puta lepše od Vi$te, i još je open source”. Stavim ja to u download manager i skinem, sada samo čekam da odem da kupim prazan dvd i da narežem i probam ovo čudo, očekujte za par dana nastavak ovog posta…

Линукс (Linux) је језгро рачунарског оперативног система. Он спада међу најчувеније примере слободног софтвера развијаног путем отвореног кода.

Сам термин Линукс стриктно упућује на Линукс језгро, али обично се користи да би означио цео оперативни систем који наликује Униксу, а који је заснован на Линукс језгру и библиотекама и алатима из Пројекта ГНУ. Линукс дистрибуције обично садрже велики број програма који иду уз основни систем. Тренутно постоји преко 300 различитих дистрибуција.

У почетку Линукс је био развијан и коришћен углавном од стране појединаца ентузијаста. Од тада Линукс је придобио подршку од мамута из информатичке индустрије почев од IBM-a до HP-a, као алтернатива за власничке верзије Уникс-а и MS Windows-a на пољу сервера.

Линукс такође постаје све популарнији као оперативни систем за стоне рачунаре. Поклоници и аналитичари приписују овај успех његовој независноти од добављача, ниским трошковима коришћења, безбедности и поузданости.

Линукс је у почетку био развијен за Intel-ове 386 микропроцесоре а данас подржава мноштво архитектура. Користи се у апликацијама у опсегу од личних рачунара до суперкомпјутера и система за уградњу као што су мобилни телефони и лични видео рикордери.

Линукс “Linux”, као софтверски пакет, спада у групу оперативних система односно групе “програма” који представљају везу између хардвера у потпуном смислу те речи и корисника или корисничког софтвера.

Линукс је настао као академски пројекат Линуса Торвалдса почетком деведесетих година прошлог века док је још увек студирао информатику на универзитету у Хелсинкију, Финска. Линус није био задовољан перформансама тадашњих оперативних система на постојећем хардверу односно није био задовољан перформансама “MS Win”-a и лиценцама везаним за тадашње УНИКС оперативне системе.

Историја

За Линуса Торвалдса писање Линукс језгра у почетку је био хоби, за време студија на Хелсиншком универзитету у Финској. Торвалдс је провобитно користио Миникс, поједностављени кернел кога је написао Ендру Таненбаум за потребе предавања из дизајна оперативних система. Међутим, Таненбаум није подржавао проширивање свог оперативног система, што је навело Торвалдса да напише замену за Миникс. Иако је Миникс систем првобитно био потребан да би се написао и компајлирао Линукс, Линукс систем је убрзо превазишао Миникс по својој функционалности.

Прва верзија Линукс кернела је објављена на Интернету септембра 1991, са другом верзијом која је уследила кратко после тога у октобру. Од тада, хиљаде програмера из целог света се прикључило пројекту. Есеј Ерика С. Рејмонда Катедрала и базар (The Cathedral and the Baazar) расправља о развојном моделу Линукса и њему сличног софтвера.

Историја Линукс језгра је уско повезана са историјом ГНУ-а, истактнутог пројекта слободног софтвера кога води Ричард Сталман. ГНУ пројекат је започет 1983. са циљем развоја комплетног оперативног система налик Уникс-у, укључујићи развојне алате и корисничке апликативне програме, у целости од слободног софтвера. До издавања прве верзије Линукс језгра, ГНУ пројекат је направио све неопходне компоненте овог система осим језгра. Торвалдс и други рани развијачи Линукс језгра прилагодили су своје језгро тако да оно ради са ГНУ компонентама и програмима корисничког окружења да би направили у потпуности функцоналан оперативан систем. Линукс језгро и оперативни систем су лиценцирани под ГНУ-овом Општом јавном лиценцом (ОЈЛ) која захтева да се све модификације изворног кода и дела која проистекну из њега такође лиценцирају под ОЈЛ-ом. Линус Торвалдс је 1997. изјавио да је објављивање Линукса под ОЈЛ-ом дефинитивно најбоља ствар коју је он икада урадио.

Пингвин Тукс (Tux) је маскота Линукса. Име ‘Linux’ је сковао, не Торвалдс, већ Ари Лемке, администратор на ftp.funet.fi, који је тако назвао директоријум из кога је Линукс први пут био доступан. Робна марка „Linux“ је власништво Линуса Торвалдса.

Дистрибуције

Развијено је више верзија Линукса, међу којима су најпопуларније Дебијан (Debian), Ред Хет (Red Hat), СуСE (SuSE), Mandriva, Ubuntu, Генто (gentoo). У последњих неколико година развија се Линукс-Кнопикс (Knoppix), верзија оперативног система који није потребно инсталирати на рачунар, већ систем ради директно са CD-a. Кнопикс је прелазна варијанта Линукса која осим оперативног система садржи и пакет програма за канцеларијско коришћење (паралелан Windows Office програмима), програме за техничко цртање, рад са фотографијама, пакет мултимедијалних софтвера за слушање музике и гледање филмова, и интернет-претраживач (Mozilla Firefox). Сам Кнопикс се развио у много праваца, јер поседује уграђену помоћ за промену софтвера који се налази на CD-у, те је тако релативно једноставно направити дистрибуцију Кнопикса за своју специфичну намену.

Напади на Линукс

Заразна популарност је довела до масовне употребе Линукса у мрежним и серверским применама. Наравно, разлог није само што је бесплатан већ што је изузетно поуздан и издржљив. Они који су га тада користили нису ни очекивали да буде привлачан и лаган за употребу. Тражили су само поуздан оперативни систем пошто су сви Мајкрософтови серверски производи били скупи и неадекватни.

Међутим, када је почело прилагођавање изгледа и свих аспеката примене за обичног корисника кренула је реакција и то од кога другог него од Мајкрософта. Прво прикривена, а потом и отворена, кампања која је имала за циљ да Линукс прикаже као систем за кога се не зна ко га одржава, који није ни распрострањен па га зато ниједан вирус нити хакер и не напада и тако даље. У том пропагандном рату иду тако далеко да су ангажовали независне фирме да потврде како је Линукс скупљи у употреби, склопили су уговоре са фирмама о сарадњи које ће заузврат оптужити Линукс да је плагијат и украдени код. У сваком случају се популарност Линукса није нарушила, а слава Мајкрософту није порасла.

Izvor: Wikipedia