Dušan Filiferović Web Log

 Evo spiska domena svih zemalja koje imaju svoj nacionalni internet domen.

.ac  –  Ascension Island
.ad  –  Andorra
.ae  –  United Arab Emirates
.af  –  Afghanistan
.ag  –  Antigua and Barbuda
.ai  –  Anguilla
.al  –  Albania
.am  –  Armenia
.an  –  Netherlands Antilles
.ao  –  Angola
.aq  –  Antarctica
.ar  –  Argentina
.as  –  American Samoa
.at  –  Austria
.au  –  Australia
.aw  –  Aruba
.az  –  Azerbaijan
.ba  –  Bosnia and Herzegovina
.bb  –  Barbados
.bd  –  Bangladesh
.be  –  Belgium
.bf  –  Burkina Faso
.bg  –  Bulgaria
.bh  –  Bahrain
.bi  –  Burundi
.bj  –  Benin
.bm  –  Bermuda
.bn  –  Brunei Darussalam
.bo  –  Bolivia
.br  –  Brazil
.bs  –  Bahamas
.bt  –  Bhutan
.bv  –  Bouvet Island
.bw  –  Botswana
.by  –  Belarus
.bz  –  Belize
.ca  –  Canada
.cc  –  Cocos (Keeling) Islands
.cd  –  Congo, Democratic Republic of the
.cf  –  Central African Republic
.cg  –  Congo, Republic of
.ch  –  Switzerland
.ci  –  Cote d’Ivoire
.ck  –  Cook Islands
.cl  –  Chile
.cm  –  Cameroon
.cn  –  China
.co  –  Colombia
.cr  –  Costa Rica
.cu  –  Cuba
.cv  –  Cap Verde
.cx  –  Christmas Island
.cy  –  Cyprus
.cz  –  Czech Republic
.de  –  Germany
.dj  –  Djibouti
.dk  –  Denmark
.dm  –  Dominica
.do  –  Dominican Republic
.dz  –  Algeria
.ec  –  Ecuador
.ee  –  Estonia
.eg  –  Egypt
.eh  –  Western Sahara
.er  –  Eritrea
.es  –  Spain
.et  –  Ethiopia
.fi  –  Finland
.fj  –  Fiji
.fk  –  Falkland Islands (Malvinas)
.fm  –  Micronesia, Federal State of
.fo  –  Faroe Islands
.fr  –  France
.ga  –  Gabon
.gb  –  Great Britain
.gd  –  Grenada
.ge  –  Georgia
.gf  –  French Guiana
.gg  –  Guernsey
.gh  –  Ghana
.gi  –  Gibraltar
.gl  –  Greenland
.gm  –  Gambia
.gn  –  Guinea
.gp  –  Guadeloupe
.gq  –  Equatorial Guinea
.gr  –  Greece
.gs  –  South Georgia and the South Sandwich Islands
.gt  –  Guatemala
.gu  –  Guam
.gw  –  Guinea-Bissau
.gy  –  Guyana
.hk  –  Hong Kong
.hm  –  Heard and McDonald Islands
.hn  –  Honduras
.hr  –  Croatia/Hrvatska
.ht  –  Haiti
.hu  –  Hungary
.id  –  Indonesia
.ie  –  Ireland
.il  –  Israel
.im  –  Isle of Man
.in  –  India
.io  –  British Indian Ocean Territory
.iq  –  Iraq
.ir  –  Iran (Islamic Republic of)
.is  –  Iceland
.it  –  Italy
.je  –  Jersey
.jm  –  Jamaica
.jo  –  Jordan
.jp  –  Japan
.ke  –  Kenya
.kg  –  Kyrgyzstan
.kh  –  Cambodia
.ki  –  Kiribati
.km  –  Comoros
.kn  –  Saint Kitts and Nevis
.kp  –  Korea, Democratic People’s Republic
.kr  –  Korea, Republic of
.kw  –  Kuwait
.ky  –  Cayman Islands
.kz  –  Kazakhstan
.la  –  Lao People’s Democratic Republic
.lb  –  Lebanon
.lc  –  Saint Lucia
.li  –  Liechtenstein
.lk  –  Sri Lanka
.lr  –  Liberia
.ls  –  Lesotho
.lt  –  Lithuania
.lu  –  Luxembourg
.lv  –  Latvia
.ly  –  Libyan Arab Jamahiriya
.ma  –  Morocco
.mc  –  Monaco
.md  –  Moldova, Republic of
.mg  –  Madagascar
.mh  –  Marshall Islands
.mk  –  Macedonia, The Former Yugoslav Republic of
.ml  –  Mali
.mm  –  Myanmar
.mn  –  Mongolia
.mo  –  Macao
.mp  –  Northern Mariana Islands
.mq  –  Martinique
.mr  –  Mauritania
.ms  –  Montserrat
.mt  –  Malta
.mu  –  Mauritius
.mv  –  Maldives
.mw  –  Malawi
.mx  –  Mexico
.my  –  Malaysia
.mz  –  Mozambique
.na  –  Namibia
.nc  –  New Caledonia
.ne  –  Niger
.nf  –  Norfolk Island
.ng  –  Nigeria
.ni  –  Nicaragua
.nl  –  The Netherlands
.no  –  Norway
.np  –  Nepal
.nr  –  Nauru
.nu  –  Niue
.nz  –  New Zealand
.om  –  Oman
.pa  –  Panama
.pe  –  Peru
.pf  –  French Polynesia
.pg  –  Papua New Guinea
.ph  –  Philippines
.pk  –  Pakistan
.pl  –  Poland
.pm  –  St. Pierre and Miquelon
.pn  –  Pitcairn Island
.pr  –  Puerto Rico
.ps  –  Palestinian Territories
.pt  –  Portugal
.pw  –  Palau
.py  –  Paraguay
.qa  –  Qatar
.re  –  Reunion Island
.ro  –  Romania
.ru  –  Russian Federation
.rw  –  Rwanda
.sa  –  Saudi Arabia
.sb  –  Solomon Islands
.sc  –  Seychelles
.sd  –  Sudan
.se  –  Sweden
.sg  –  Singapore
.sh  –  St. Helena
.si  –  Slovenia
.sj  –  Svalbard and Jan Mayen Islands
.sk  –  Slovak Republic
.sl  –  Sierra Leone
.sm  –  San Marino
.sn  –  Senegal
.so  –  Somalia
.sr  –  Suriname
.st  –  Sao Tome and Principe
.su  –  Soviet Union (being phased out)
.sv  –  El Salvador
.sy  –  Syrian Arab Republic
.sz  –  Swaziland
.tc  –  Turks and Caicos Islands
.td  –  Chad
.tf  –  French Southern Territories
.tg  –  Togo
.th  –  Thailand
.tj  –  Tajikistan
.tk  –  Tokelau
.tm  –  Turkmenistan
.tn  –  Tunisia
.to  –  Tonga
.tp  –  East Timor
.tr  –  Turkey
.tt  –  Trinidad and Tobago
.tv  –  Tuvalu
.tw  –  Taiwan
.tz  –  Tanzania
.ua  –  Ukraine
.ug  –  Uganda
.uk  –  United Kingdom
.um  –  US Minor Outlying Islands
.us  –  United States
.uy  –  Uruguay
.uz  –  Uzbekistan
.va  –  Holy See (City Vatican State)
.vc  –  Saint Vincent and the Grenadines
.ve  –  Venezuela
.vg  –  Virgin Islands (British)
.vi  –  Virgin Islands (USA)
.vn  –  Vietnam
.vu  –  Vanuatu
.wf  –  Wallis and Futuna Islands
.ws  –  Samoa (f/k/a Western Samoa)
.ye  –  Yemen
.yt  –  Mayotte
.yu  –  Yugoslavia
.za  –  South Africa
.zm  –  Zambia
.zw  –  Zimbabwe

Evo jednog zanimljivog medicinskog saopštenja. Download: OVDE.

-SBB žestoko pritiska Ministarstvo, Ratel i sve ostale da dobije licencu za fiksnu telefoniju, a pored toga su kupili i jednog malog kablovskog operatora koji ima dozvolu za postavljanje optičkog kabla preko granice do Budimpeste. (info od Vladimira Aleksica iz SBBa).

-Kablovski operator Ikom je prodao 49% svog udela za 6 miliona Eura.

-VeratNet je pustio u rad 8 x 155 Mbit/s. (OĆU JA BRE POLA OD 155mb/s).

-Luka Mirkovic iz NeobeeNeta očajnicki pokušava da proda svoj isp koji posluje na ivici egzistencije. Moguće je da će NeobeeNet uskoro biti prodat za 1 Milion Eura.

-ADSL biznis je žestoko poremetio internet provajdere.

-Telekom sa svojim lojaliti programom (3-4 godine ugovori pa povoljnija cena) guši svaki vid konkurencije.

-ISP VeratNet je prodat za 7 miliona eura.

Evo, da se pohvalim da je upravni odbor Web Tima BOR030 ovih dana (čitaj: ne znam tačno kad) usvojio moju pristupnicu za ovo udruženje građana.

Čika Billy misli da može da radi šta oće, kad oće i kako oće, ali ovaj put nije tako!

Sad Billy oće da napravi Majko$oft Office format KAO ISO STANDARD? Dokle bre tako?

Molio bih sve posetioce mog bloga da odu na http://www.noooxml.org/petition-sr i potpišu peticiju.

Evo izvoda iz peticije:

“E Majkrosoft Office formatu kao ISO standardu

Tražim od nacionalnih članova ISO-a da glasajnu “NE” pri glasanju o ISO DIS 29500 (Office OpenXML ili OOXML format) zbog sledećih razloga:

1. Već postoji standard ISO26300 pod imenom Open Document Format (ODF): dupli standardi povećavaju troškove, nesigurnost i stvaraju konfuziju u industriji, državnoj upravi i među građanima;
2. Ne postoji dokaziva implementacija OOXML specifikacije: Microsoft Office 2007 pravi posebnu verziju OOXML-a, a ne format koji je u saglasnosti sa OOXML specifikacijom;
3. Nedostaju informacije iz dokumenta sa specifikacijama npr. kako uraditi autoSpaceLikeWord95 ili useWord97LineBreakRules;
4. Više od 10% primera navedenih u predloženim standardu ne odgovara XML specifikaciji;
5. Nema garancije da iko može napisati softver koji potpuno implementira OOXML specifikaciju bez da bude u opasnosti od tužbi za patente ili plaćanja licenci Majkrosoftu;
6. Ovaj standard je u konfliktu sa postojećim standardima, na primer ISO 8601 (Prikazivanje datuma i vremena), ISO 639 (Kodovi za prikazivanje Imena i Jezika) ili ISO/IEC 10118-3 (funkcija za jednosmerno šifrovanje(hash funcija));
7. Postoji greška u formatu programa za tabelarne proračune(spreadsheet) koja onemogućava korišćenje datuma pre 1900. godine: ta greška pogađa OOXML specifikaciju kao i softver kao što je Microsoft Excel 2000, XP, 2003 i 2007;
8. Ovaj predlog standarda nije stvoren zajedničkim iskustvom i stručnošču svih zainteresovanih strana (kao što su prodavci, preprodavci, kupci, koristnici, regulacioni organi) već samo od strane Majkrosofta”

SMF skripta za forume ima, za sada samo jedan meni poznat, “easter egg” koji konvertuje broj postova “1337″ u “leet”. Pogledajte ovaj članak na Wikipediji.

Линукс (Linux) је језгро рачунарског оперативног система. Он спада међу најчувеније примере слободног софтвера развијаног путем отвореног кода.

Сам термин Линукс стриктно упућује на Линукс језгро, али обично се користи да би означио цео оперативни систем који наликује Униксу, а који је заснован на Линукс језгру и библиотекама и алатима из Пројекта ГНУ. Линукс дистрибуције обично садрже велики број програма који иду уз основни систем. Тренутно постоји преко 300 различитих дистрибуција.

У почетку Линукс је био развијан и коришћен углавном од стране појединаца ентузијаста. Од тада Линукс је придобио подршку од мамута из информатичке индустрије почев од IBM-a до HP-a, као алтернатива за власничке верзије Уникс-а и MS Windows-a на пољу сервера.

Линукс такође постаје све популарнији као оперативни систем за стоне рачунаре. Поклоници и аналитичари приписују овај успех његовој независноти од добављача, ниским трошковима коришћења, безбедности и поузданости.

Линукс је у почетку био развијен за Intel-ове 386 микропроцесоре а данас подржава мноштво архитектура. Користи се у апликацијама у опсегу од личних рачунара до суперкомпјутера и система за уградњу као што су мобилни телефони и лични видео рикордери.

Линукс “Linux”, као софтверски пакет, спада у групу оперативних система односно групе “програма” који представљају везу између хардвера у потпуном смислу те речи и корисника или корисничког софтвера.

Линукс је настао као академски пројекат Линуса Торвалдса почетком деведесетих година прошлог века док је још увек студирао информатику на универзитету у Хелсинкију, Финска. Линус није био задовољан перформансама тадашњих оперативних система на постојећем хардверу односно није био задовољан перформансама “MS Win”-a и лиценцама везаним за тадашње УНИКС оперативне системе.

Историја

За Линуса Торвалдса писање Линукс језгра у почетку је био хоби, за време студија на Хелсиншком универзитету у Финској. Торвалдс је провобитно користио Миникс, поједностављени кернел кога је написао Ендру Таненбаум за потребе предавања из дизајна оперативних система. Међутим, Таненбаум није подржавао проширивање свог оперативног система, што је навело Торвалдса да напише замену за Миникс. Иако је Миникс систем првобитно био потребан да би се написао и компајлирао Линукс, Линукс систем је убрзо превазишао Миникс по својој функционалности.

Прва верзија Линукс кернела је објављена на Интернету септембра 1991, са другом верзијом која је уследила кратко после тога у октобру. Од тада, хиљаде програмера из целог света се прикључило пројекту. Есеј Ерика С. Рејмонда Катедрала и базар (The Cathedral and the Baazar) расправља о развојном моделу Линукса и њему сличног софтвера.

Историја Линукс језгра је уско повезана са историјом ГНУ-а, истактнутог пројекта слободног софтвера кога води Ричард Сталман. ГНУ пројекат је започет 1983. са циљем развоја комплетног оперативног система налик Уникс-у, укључујићи развојне алате и корисничке апликативне програме, у целости од слободног софтвера. До издавања прве верзије Линукс језгра, ГНУ пројекат је направио све неопходне компоненте овог система осим језгра. Торвалдс и други рани развијачи Линукс језгра прилагодили су своје језгро тако да оно ради са ГНУ компонентама и програмима корисничког окружења да би направили у потпуности функцоналан оперативан систем. Линукс језгро и оперативни систем су лиценцирани под ГНУ-овом Општом јавном лиценцом (ОЈЛ) која захтева да се све модификације изворног кода и дела која проистекну из њега такође лиценцирају под ОЈЛ-ом. Линус Торвалдс је 1997. изјавио да је објављивање Линукса под ОЈЛ-ом дефинитивно најбоља ствар коју је он икада урадио.

Пингвин Тукс (Tux) је маскота Линукса. Име ‘Linux’ је сковао, не Торвалдс, већ Ари Лемке, администратор на ftp.funet.fi, који је тако назвао директоријум из кога је Линукс први пут био доступан. Робна марка „Linux“ је власништво Линуса Торвалдса.

Дистрибуције

Развијено је више верзија Линукса, међу којима су најпопуларније Дебијан (Debian), Ред Хет (Red Hat), СуСE (SuSE), Mandriva, Ubuntu, Генто (gentoo). У последњих неколико година развија се Линукс-Кнопикс (Knoppix), верзија оперативног система који није потребно инсталирати на рачунар, већ систем ради директно са CD-a. Кнопикс је прелазна варијанта Линукса која осим оперативног система садржи и пакет програма за канцеларијско коришћење (паралелан Windows Office програмима), програме за техничко цртање, рад са фотографијама, пакет мултимедијалних софтвера за слушање музике и гледање филмова, и интернет-претраживач (Mozilla Firefox). Сам Кнопикс се развио у много праваца, јер поседује уграђену помоћ за промену софтвера који се налази на CD-у, те је тако релативно једноставно направити дистрибуцију Кнопикса за своју специфичну намену.

Напади на Линукс

Заразна популарност је довела до масовне употребе Линукса у мрежним и серверским применама. Наравно, разлог није само што је бесплатан већ што је изузетно поуздан и издржљив. Они који су га тада користили нису ни очекивали да буде привлачан и лаган за употребу. Тражили су само поуздан оперативни систем пошто су сви Мајкрософтови серверски производи били скупи и неадекватни.

Међутим, када је почело прилагођавање изгледа и свих аспеката примене за обичног корисника кренула је реакција и то од кога другог него од Мајкрософта. Прво прикривена, а потом и отворена, кампања која је имала за циљ да Линукс прикаже као систем за кога се не зна ко га одржава, који није ни распрострањен па га зато ниједан вирус нити хакер и не напада и тако даље. У том пропагандном рату иду тако далеко да су ангажовали независне фирме да потврде како је Линукс скупљи у употреби, склопили су уговоре са фирмама о сарадњи које ће заузврат оптужити Линукс да је плагијат и украдени код. У сваком случају се популарност Линукса није нарушила, а слава Мајкрософту није порасла.

Izvor: Wikipedia

Ovo je moj prvi text na ovom blogu, trudiću se da barem jednom nedeljno ubacujem po jedan novi text ovde.
Moj kontakt email je generaldusan[et]yahoo[tacka]com, a msn generaldusan[et]hotmail[tacka]com.