Пред мојом кућом птице певају
Тужно на жици
У још један рат
Oдлазе војници
Музика у врту, одлази неко драг,
Отварам врата птици
Слеће на кућни праг
Свет је постао лакши за сузу неку
Полети птицо с` прага
Неком другом човеку
Не опраштај се никад приликом одласка
Живот је тежак птицо
Нек` су ти крила лака!
Желим ти мирно небо, моја птицо црна,
Ветрове тихе,
Облаке меке, без пушчаних зрна
Пред [...]

Kapljica kiše
na usni
tako je
rodna jesen
ljubav
s’ njom vodila.
Kako nežno
zna me na rukama
nositi
kroz tople drvorede
bakarnih
boja
preko poljana
bosonogu
u zlaćanoj spavaćici
od tila
vetra.

Kako blago
zna me
spustiti
na postelju
šarenog lisća
napojiti me
jezerskim vodama
ljuljuškati
u korpici krošanja
pa opet
nositi
na ramenima
dlanovima
preko
reka
planina
dolina
umivenu vockama.

Kako me
jesenja
kapljica
zna
voleti
priviti
poneti
vrh šuma
vrh bregova
vrh oblaka
dok za nama
ostaju
duge
prskalice
radosti
jesenjeg
deteta.

Jelena Stojković Mirić

Samo što neću ništa da vam pričam.
Pogledajte emisiju u kojoj su učestvovali Profa, Igor i Deda.
Ja sam uživao.
Blogopen se, inače, ove godine održava u Boru, četvrtog i petog oktobra, od strane borske internet organizacije BITNO, a prijavljivanje se obavlja ovde.

Njeno tijelo
te ruke i oči njena kosa i svaka riječ
one ne pripadaju
ta njena bol i koljena i krila kojima leti i pada
pa se razbija i prelijeva ko kiša po staklima
ta njena borba i strah i inat i prkos i krv
bojim se da ih neću osjetiti
njene su kose bile tako oštre
a usne tople i meke kao [...]

Конкурс за награду Милутин Ускоковић у 2008. години

Награда Милутин Ускоковић додељује се за најбољу
необјављену савремену приповетку на српском језику
Услови конкурса:
Текст приповетке (до петнаест куцаних страна) послати
у три штампана примерка под шифром на адресу:

Народна библиотека Ужице,
Трг партизана 12, 31000 Ужице,
са назнаком – за Конкурс Милутин [...]

/”Il ponte di Rialto”, ledena neskafa i vruće podne
u Veneciji/
Maštala sam ti kožu
po ulicama i krovovima.
Po podovima i tavanima,
u morima i kanalima,
po šumama i livadama,
po oranicama i proplancima.
Tražila sam te pod prstima,
opipavala dlanovima.
Milovala sam pliš,
doticala kadifu,
gužvala smilje,
grebala koprivu.
I priznajem.
Lizala, grizla i sisala
metalne alke
kočoperno obešene
o lavlje čeljusti.
Ah, samo puki ukrasi
na krilima
algama zarasle
dotrajale
modrozelene kapije.
Pamtim i vreme
kada sam [...]

Buljim u papir k’o u bunilu.
Moram da napišem a pre bih da kažem.
Ne mogu da se pomerim.
Teška mi je olovka. Teške su mi i misli.
Pitam se, ima li smisla?
Ne nalazim način. Ne nalazim razumevanje.
Ne nalazim ni sebe više.
Gledam u parket gleda ga i svetlost.
Baš se jasno vidi sve.
Izgreban je, neravan.
Pao je kamen i ostala ružna [...]

ispod krošnje
kao kapi kiše
padam
napajam žednu zemlju
da drugima život dâ
pretvaram se potom
u druge oblike
i samo ti znaš
da sam to JA

Šta nam treba u životu
Kišobran i šibica
I malo sreće
I eto to je sve
Od kiše sam te sklonio
I cigaretu zapalio
I od tada
Ti si život moj
Sad šetamo svakog dana
Uz sunce vetar i kišu
I držimo se za ruke
Iz daleka se sećamo samo
Vremena kad nismo znali
Da nam treba u životu
Kišobran i šibica
I malo sreće
I eto to je sve
Branislav [...]

Mangljan te kheletuke                                                         Htela si da se igraš
Tu mange čaro                                                                      Ti meni tanjir
Me tuke suno                                                                         ja tebi san
me tuke jag                                                                            ja tebi vatru
tu mange give                                                                        ti meni dan
tu mange ruvali sung                                                            ti meni vučje njuškanje
me tuke čirikljano dikhipe                                                   ja tebi ptičiji vid
Te našljan                                                                              Ako pobegneš
So mange ačhel                                                                      šta meni ostaje
Te pučhavma                                                                         da se pitam
Čhudijan ko [...]