‘ Alalio sam ja to davno, govorio je moj otac kada je želio reći da je nešto otpisao, prekrižio, oprostio, pozdravio se s nečim, zaboravio. I ja želim ‘alaliti. Želim to jako. Ne ide. Činjenica da tako počinjem prvu rečnicu već govori o neriješenim odnosima, neraskinutom vezom sa prošlošću, svojevrsnom zakašnjelom Elektrinom kompleksu, edipalnoj fazi [...]

završava se noćas u ponoć.
Oni koji su poslali svoje radove - hvala im.
Oni koji nisu, imaju još dvadesetak minuta fore.

ма шта значи кишан дан
може вода пљуском лити
под маамљивим КИШОБРАН ом
приче ће нас заклонити
Svetislav Stojanović Cece

/Popodnevna kafa na splavu “Hrabro srce”,
Novi Beograd/
Sanjala sam
kako nije ono što jeste.
Kako nisam
ono što jesam.
Kako nisi
ono što jesi.
Kako nema
onog što ima.
I probudila sam se
uplašena.
Želim da jesmo
ono što nismo.
Bežim
u našu sobu
bez prozora i vrata.
Sa zavesama od mraka.
Sa zidovima
od znoja i strepnje
i patosom
od šapata i daha.
Gordana Vlajić 

Ako niste primetili Kišobran od danas izgleda drugačije.
Lepše, modernije, pristupačnije… ili jednom rečju - bolje.
Još uvek ne funkcioniše baš sve, jer su podešavanja još uvek u toku, ali nismo mogli da izdržimo a da ga ne pustimo u probni rad.
Zasluga za sve ovo pripada Suzani živković Janačković, poznatijoj na blogosferi, a i [...]

zatvorenim
očima
gledam
mislima
govorim
usnama
ljubim
stopalima
odlazim
tiho
volim
Jako
Suzana Janačković Živković

Protreseš kosti u telu.
Presaviješ tabak neba pod ruku;
kafu, cigaru, da zavaraš muku,
proveriš pogled od juce
i da li si dobro zakopčao osmeh
Pravac u grad, gde se reči tuku
da proveriš kako se tvoja tuče
Šalju ti psovke i poljupce,
učtivo im pljuneš par ”hvala” na dar,
devojke ti pred noge pobacaju trepavice,
pomno slušaju kako ne pričaš ništa
Malo su kurve, malo [...]

Poražena
Sedim na dnu čaše sa vodom
koju uvek držim na polici kraj kreveta
Sišla sam ovde sa tovarom reči
Ne trebaju mi više
Svakome u svom životu treba dati posebno ime
Za svakoga treba imati posebne reči
Oni su države na mapi ljudskog srca
I kad menjaju granice i prete povlačenjem
Važno je da su tu
U mojoj čaši sa vodom
krijem još i tragove [...]

Smolasta prašina
gusta kao meso
lepi se za šake
Uvlačim u rukave
sluzave prste
jezim se do peta
Pojavljuju se ruke
u istom prostoru
tople kao krv
Eden me prožima
klizi niz vrat
i kvasi poruke
Rasterane čestice prašine
nestaju u gasu
kiseonik je ukusan
Nedaleko od tišine
crveni se nebo
prislonio sam dlanove
Ogromna svetlost
prošla mi je kroz oči
dodiri podrhtavaju
Vene pulsiraju
znaci su odleteli
u tri tačke na krugu
Agonija me umotava
implodiram u trenu
prelazim u [...]

/Kafa na ”Na kraju sveta”, a blizu Novog Sada/
Moja ljubav i ja ne idemo u šetnje ulicama,
moja ljubav i ja ne posećujemo koncerte i
pozorišta,
mi se ne držimo za ruke po parkovima,
mi ne razmenjujemo poljupce u kapijama.
Moju ljubav imam samo po tuđim stanovima,
gde ostavljamo uzdahe u nepoznate jastuke,
mi zaprljane čaršafe bacamo po kontejnerima.
i ugrize spiramo u [...]