By pavle milojevic on Nov 19, 2008 in Uncategorized | 0 Comments
Vratio sam se sa kontrole. Bila je i moja drugarica Staša. I nju je vodio tata jer je i ona bolovala ovog vikenda. Išli smo svi u kompletu. Staša, čika Ivča, moj tata, moja mama i ja. Ustvari, nedostajala je teta Sonja i mali bezimeni dečko mada su nam bili blizu. Samo sprat iznad je odeljenje na kome oni leže ali ih nismo obišli zbog Staše. Bojao se čika Ivča da se ne rastuži.
Kao pravi kavaljer prvo sam pustio moju durgaricu Stašu.
Onda sam na red došao ja. Mama me je držala u krilu a teta u belom pipkala me nekom čudnom spravom i smeškala mi se. Bio sam dobar. Na kraju sam dobio štapić.
Rezultati kontrole su sledeći: I Staša i ja smo odlični. Nije mi jasno kako kada i njoj i meni curi nosić i muči nas kašalj. Valjda to treba tako još neki dan. Ima još onog gorkog sirupa. Izgleda da ću ga morati sve popiti da bi mi bilo bolje. A mislio sam da je prošlost.
By pavle milojevic on Nov 18, 2008 in Uncategorized | 0 Comments
Pitate se ko je ova lepotica na slici?!
Pa, MOJA SEKA TAMARA. Preslatka je , zar ne? JEDVA čekam njen dolazak. Tata je stavio na kompijuteru pa je sad gledam svaki dan i kada me neko pita za nju ja ga uhvatim za ruku, odvedem u sobu i pokažem ka računaru.
By pavle milojevic on Nov 18, 2008 in Uncategorized | 0 Comments
Nije me bilo ovih dana jer jednostavno nisam bio raspoložen za ništa. U petak mi se vratio kašalj od prethodnih dana. Te noći mama i ja smo se sve vreme nosili. Na neki minut bih zaspao u njenom naručju ali me je dosadni kašalj budio i terao na plač. Jedva smo dočekali subotu kada me mama odvela lekaru da me posluša pre nego što otputujemo. Teta u belom je rekla da mi pluća puna šlajma. Za malo sam se izvuko što se tiče bockanja. Dali mi neki gorak sirup. Od putovanja ništa. Popodne sam završio u bolnici kod teta Silvije na inhalaciji jer mi je baš bilo loše. Imao sam povišenu temperaturu i ceo grudni koš mi se pomerao od teškog disanja. Nije me ništa zanimalo sem da me nose u rukama. Toliko mi je bilo loše da na inhalaciju nisam reagovao i mirno je primio u maminom krilu. Kasnije mi je bilo već malo bolje.
By pavle milojevic on Nov 17, 2008 in Uncategorized | 0 Comments
Dobio sam novog drugara. !!!Teta Sonja se je dana 16.11.2008 porodila i dobila lepog i malog dečačića od 3250. Još neznam kako će se zvati ali sam presrećan. Eh, da samo malo odrastemo on i ja. Videće čika Ivča i tata šta su dečaci.
Izvinite što nema fotki ali kada je mama posetila teta Sonju bebac je spavao a čika Ivču ovih dana nikako da ulovimo. Biće ih…
By pavle milojevic on Nov 15, 2008 in Uncategorized | 0 Comments
Kao i većina beba morao sam i ja imati to iskustvo koje se deslio 12.novembra. Stavila me mama u njihov krevet da spavam i otišla u kuhinju da završi neke poslove. Ja, vragolan, probudio se, dovukao do kraja kreveta i u momentu kada sam shvatio da nemam više gde, osim na pod, počeo sam da plačem. Mama je dotrčala ali ,na moju štetu, ovog puta bio sam brži. Okrenut na glavačke samo sam skliznuo niz krevet i glavom udario u pod. Joj, kako je to bolelo. A još sam bio i sanjiv….Mislim da je moj plač čula cela zgrada. Mama je pobesnela na sebe samu i rekla da me više nikada ne ostavlja dok spavam. Nešto ne verujem u to, jer jedino tada može da završi poslove. Ali, verujem da je i njoj bilo teško.
Probala mama da me slika i pokaže moju čvorugu ali ne vidi se baš dobro. Mada, i nije nešto velika, stavljali smo hladnu kremu da me manje boli.
Ja sam nekako i preživeo, ali mama je istrpela velike kritike od strane deda Baneta. Pitam se samo kako je baka oćutala.
By pavle milojevic on Nov 14, 2008 in Uncategorized | 0 Comments
Prošlo je nedelju dana a mene eto opet u Nišu. Baka Zora i ujka Deki slavili slavu pa smo opet bili njihovi gosti. Išao sam sa mamom, tatom, deda Banetom i ujka Markom. Posetili smo i Merkator. Ponovna vožnja kolicima kao kada sam po prvi put posetio ovaj tržni centaru u maju.
Nekad.
I sad.
Malo sam glumio crnogorca iako sam mešanac Svrljižanin-Piroćanac.
By pavle milojevic on Nov 2, 2008 in Uncategorized | 0 Comments
Iako je leto odavno prošlo imali smo sreću da vreme bude super i da uživamo u jesenjem danu. Dok je tata bio na predavanju mama i ja smo šetali po Niškoj banji. Vozio sam se prelepim parkom posutim jesenjim lišćem. Po neki listić sleteo bi i na moja kolica. Malo sam i odspavao na čistom banjskom vazduhu. Opuštencija….
Malo šetnja, pa bašta i sokić.
Na pauzama i tata je bio sa nama. Jurili smo macu koja je htela da se mazi a mama je budnim okom sve to posmatrala i negodovala. Valjda je bilo strah da maca ne skoči na mene.
