Miško Bobić WebLog

Od 88 do 108 MHz imamo komercijalni radijski FM program koji se šalje WFM modulacijom. Ako nekoga zanima povremeno slušanje omiljene radio stanice, neka pripazi da prijemnik ima i Wide FM modulaciju. Radio program se ne može slušati običnom Narrow FM modulacijom.

nalaze se bežični telefoni. Gotovo svako domaćinstvo ima jedan, što garantira neprekidan dnevni program na svih 36 kanala čiji popis se nalazi ovde

Od 30 do 35 MHz nalazi se low VHF band, najcesce koristen od strane vojske. Tokom dana zbog propagacija moguci je prijem komunikacija i izvan horizonta. Konkretno iz Hrvatske bez problema se cuju vojne komunikacije u Iraku. Primeri nekih od frekvencija u Iraku su 30.300, 30.350, 30.475, 33.425, 33.550, 34.600, 35.800 MHz. Sve navedene frekvencije su FM modulacija.

Frekvencije od 36 do 47 MHz obuhvataju podrucje na kojem rade bezicni mikrofoni koji se koriste na koncertima. Primeri frekvencija su: 36.70, 37.10, 37.16, 40.68, 42.89, 44.87, 47.27 MHz FM.

Vecina prirodnih zemaljskih radio emisija odvija se u rasponu frekvencija od otprilike 100 Hz pa do 100 kHz. Podrucje pod imenom VLF proteze se u rasponu 3 kHz do 30 kHz i ono zajedno sa ULF-om (300 Hz-3 kHz) zapravo obuhvata najzanimljivije podrucje prirodnih Zemaljskih radiotalasa. U njemu mozemo cuti spomenute Whistlere. Gledano frekvencijski moglo bi se reci da se to podrucje nalazi u audio opsegu (0 - 20 kHz), ali treba znati da pritom mislimo na elektromagnetske talase, a ne na akusticne talase koji su vibracije molekula zraka(!). Mi usima mozemo cuti frekvencije od 0 Hz - 20 kHz, ali samo kada se radi o akustickoj vibraciji - radio talas takve frekvencije ne mozemo cuti. Za to nam je potreban VLF prijemnik.

Nazalost, covek svojim delovanjem nenamerno zagadjuje elektromagnetski spektar izmedju 50 Hz i 1 kHz. Time pre svega mislimo na podzemne i nadzemne strujne vodove, dalekovode, i trafostanice. Valja znati da struja koju dobijamo iz elektrana nazalost nije savrsenog sinusnog oblika. Zapravo, savrseni sinusni oblik postoji samo u matematičkoj jednacini i nigde drugde. Zbog izoblicenog sinusnog oblika, osim osnovnog tona na 50 Hz, dolazi do generiranja citavog niza tonova skroz do 1 kHz (pa i vise) koji se zovu harmonici. Ti harmonici zajedno sa osnovnim signalom na 50 Hz rade probleme pri slusanju prirodnih radio talasa http://www.astro.hr/ucionica/radioastronomy/VLF/grad.mp3 U gradu je zato prakticno nemoguce slusati ”prirodni radio”. Na selu je nesto bolja situacija.

Stoga mozemo zakljuciti da pracenje i hvatanje radiovalova trazi ili trajni smestaj izvan naselja, ili posedovanje vozila - odlazak u ekspedicije. Mnogi astronomi, nesvesno, bezeci od svetlosnog zagadjenja, pobegnu zapravo i od elektromagnetskog zagadjenja. Pa dok teleskopima gledaju nocno nebo, VLF prijamnik moze biti spojen na Minidisk ili slicnu spravu, te snimati, a kasnije kada se vrate kuci, proanalizirati snimku na racunaru, ili jos jednostavnije uzivati u slusanju prirodnog radia. Bitno je samo spomenuti da se prilikom koriscenja VLF prijemnika, snimanja moraju raditi podalje od visokih objekata, drveca i sl. koji nam kvare i blokiraju prijem.

Na podrucju od 26.965 do 27.405 MHz nalazi se Citizen Band ili skraceno svima znani CB. Najcesca modulacija jest AM, a povremeno zna biti FM (koji je zapravo jedini sluzbeno i dozvoljen). Pre dvadeset godina ovde je bilo gotovo nemoguce pronaci slobodni kanal i sve je vrvilo od zore do mraka. Danas je nazalost obrnuto. U proseku zauzeta su dva do tri kanala dnevno. Osim korisnika u svojim kucama, redovni korisnici su kamiondzije koji cakulaju dok voze ili cekaju u nekoj guzvi na granici. Podsetimo se, CB je uz PMR jedino podrucje frekvencija na kojem je dozvoljena komunikacija bez posedovanja amaterske dozvole. Kod kupovine prijemnika ili scannera valja paziti da podrzava AM za ovo područje (većina jeftinih scannera nazalost nudi samo FM na ovom podrucju). Osim lokalnog CB-a, ponekad tokom dana (idealno nedeljom ujutro) mozemo cuti i neke udaljene razgovore koje najcesce dolaze iz susednih zemalja. Sloj jonosfere koji omogucava ovako daleke veze na tako visokim frekvencijama postoji samo tokom dana. Evo jednog primera http://www.astro.hr/ucionica/radioastronomy/upotreba/rusi.mp3

Na podrucju od 3.5 do 3.8 MHz (80 metarsko podrucje) moguce je cuti mnostvo radio amatera iz celog sveta. Vecina ih komunicira morse kodom (CW) koji se uz pomoc racunara moze lagano dekodirati ukoliko ne poznajete Morse-ov kod. A moguca je i glasovna komunikacija LSB modulacijom. Zna povremeno biti ‘zanimljivih’ razgovora na 3.725 MHz. Evo jednog kratkog primera http://www.astro.hr/ucionica/radioastronomy/upotreba/3725.mp3

Na području od 2 do 15 MHz ukoliko uredjaj poseduje SSB, mozemo cuti mnostvo poruka koje razmenjuju razne diplomatske ambasade sveta (recimo izmedju Rusije i Kube). Pomorske komunikacije izmedju brodova i kopna. Radio telefone, uredjaje koji su zapravo telefoni, ali jedan deo prenosa informacije vrse radiotalasima, kada nije moguce provesti zice, npr. na brodovima i sl. Tu je i mnostvo teleksa, RTTY-a, i celo brdo digitalnih modulacija od kojih je vecinu moguce dekodirati uz pomoc racunara. Vojne i poverljive komunikacije nije moguce dekodirati, jer su kriptirane. Tu je jos mnostvo telefaxova meteoroloskih centara koji su namenjeni brodovima. Zatim razne poruke namenjene tajnim agentima, koje se salju sifrirano brojevima (number stations). Zatim pozicije zrakoplova koje se automatski kodirano šalju kontroli leta. Naravno uz pomoc racunafa i zvucne kartice to se lako dekodira pa je moguce lociranje zrakoplova preko racunarnskog programa, pri cemu je moguce doslovno na geografskoj mapi u programu pratiti civilni ili vojni avion kako leti preko Atlantika. Napomenimo samo pocetnicima da HF air band nema nikakve veze sa VHF air band-om - frekvencijama na kojima piloti razgovaraju sa kontrolom leta, obzirom da je u pitanju skroz drugo frekvencijsko podrucije, kao i cinjenici da se HF talasi prostiru duz povrsine Zemlje odbijanjem od ionosfere pa ih se moze uhvatiti na velikim udaljenostima dok su VHF talasima samo dometa horizonta jer se ne odbijaju od jonosfere. Više o propagacijama (odbijanju valova od ionosfere) u nekom od narednih tekstova