Miško Bobić WebLog

Svake sekunde na Zemlji udari oko 100 gromova. Svaki takav grom se može čuti u VLF radio uređaju. Ono što će se čuti u tom prijemniku je niz klikova ili pucketanje koje se naziva Atmospherics tj. skraćeno Spherics, odnosno po naški - sferik. Udaljena munja proizvesti će samo jedan klik, dok one bliže na par stotina km ostave čitav niz takvih klikova, tj čuje se pucketanje. Munja naime stvara elektromagnetski impuls tj. veliku iskru koja generiše gotovo sve radijske frekvencije u istom trenutku. Zato se i čuje kao zvuk pucketanja jer ne sadrži neki konkretan ton, odnosno pucketanje je broj svih frekvencija (tonova) zajedno. Iz ovoga je odmah jasno da se VLF prijemnik može koristiti i kao uređaj za praćenje količine oluja i gromova u okolini od nekoliko stotina kilometara. Sferik može biti zanimljiv u početku, ali kasnije kada idemo hvatati whistlere, sferici nam zapravo smetaju, zato se u pravilu snima kada je aktivnost sferika niska.

 Ukoliko neko od vas poseduje AM prijemnik na kojem je moguće odabrati LW (longwave), dovoljno je samo spojiti antenu (može i obična žica poslužiti) i podesiti frekvenciju između dvije stanice. Vrlo brzo uhvatiti ćemo klikove i pucketanja. Oni su dokaz da munje prenosi elektromagnetske talase. Sama munja kao što smo rekli stvara divovsku iskru, u koja proizvodi struja veličine i do 250 000 Ampera (1 amper je dovoljan da potpuno sprži čoveka). Razlika potencijala kod takve munje iznosi i do 250 000 000 volti (250 MV).

Slika iznad pokazuje nam distribuciju energije munje u odnosu na frekvenciju, odnosno spektralni prikaz od 0Hz do 1MHz koji generira munja. Kao što vidimo, najveća jačina signala munje je pri frekvenciji od 1kHz do 100 kHz. Iz ovoga je jasno zašto sa običnim AM radiom koji poseduje LW možemo bez ikakvih problema uhvatiti sferik.